Akcije u tehničkoj korekciji nakon nove rasprodaje

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  10-14. mart, 2025. 

Američko tržište akcija zabeležilo je i četvrtu sedmicu silaznog trenda, dok se indeks S&P 500 spustio u tehničku korekciju po prvi put od 2023. godine. I proteklih pet trgovačkih dana dominirali su strahovi od recesije usled protekcionističke politike Trampa, a ni dobar izveštaj o inflaciji nije značajnije popravio sentiment. Indeks S&P 500 oslabio je u sedmici dodatnih 2,3 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao 2,4 odsto.  

Tehnička korekcija posle 17 meseci – Indeks S&P 500 pao je u četvrtak u tehničku korekciju, koja označavanja smanjenje od deset procenata od prethodno dostignutog maksimuma, po prvi put od oktobra 2023. godine.

Ovaj ishod nazirao se već u ponedeljak kada je zabeležena najveća rasprodaja na tržištu u tekućoj godini, nakon što je u intervjuu preko vikenda Tramp izbegao odgovor na pitanje da li će više carine dovesti do recesije u američkoj privredi. Pritisak na tržištu viđen je i narednih dana s obzirom da je nastavljena cik-cak trgovinska politika i sve agresivnija retorika američke strane prema glavnim trgovinskim partnerima. 

Učinak tržišta nakon početka tehničke korekcije 

Izvor: Barrons

Tehnička korekcija repernog indeksa američkog tržišta došla je veoma brzo, faktički nakon 16 trgovačkih dana od dostizanja istorijskog maksimuma. Prethodno je Nasdaq uplovio u vode tehničke korekcije, dok se najkonzervativniji pokazatelj tržišta, Dow Jones, našao nadomak pada od deset procenata. 

Istorijski posmatrano, prosečna visina tehničke korekcije je iznosila oko 13 procenata, a taj gubitak je u proseku neutralisan tokom perioda od oko četiri meseca. U poslednjih 15 tehničkih korekcija nakon svetske ekonomske krize, S&P 500 je u narednih godinu dana odbacivao rast u proseku veći od 15 procenata. 

Inflacija popušta, ali više nije glavna tema – Izveštaji o inflaciji tek su donekle ublažili silazni trend, a iako su i potrošačke i proizvođačke cene došle ispod očekivanja, bilo je nedovoljno da se potisnu recesioni strahovi. 

Indeks potrošačkih cena porastao je na mesečnom nivou 0,2 odsto odnosno 2,8 odsto godišnje, a oba podatka su bila za 10 baznih poena ispod tržišnih očekivanja. Isključujući cene hrane i energenata, bazna inflacija je porasla 0,2 odsto mesečno i 3,1 odsto na godišnjem nivou (konsenzus 0,3 odsto i 3,2 odsto, respektivno), što je najniži podatak od aprila 2021. godine. Bazna inflacija u januaru je rasla mesečnom stopom od 0,4 odsto.

Proizvođačke cene, koje su objavljene u četvrtak, takođe su došle ispod očekivanja i bile su nepromenjene u februaru. Januarski podatak je revidiran naviše na 0,6 odsto, dok su u februaru analitičari očekivali povećanje od 0,3 odsto. Bazne proizvođačke cene porasle su 0,1 odsto u odnosu na konsenzus od 0,3 odsto.

Povoljni podaci u vezi sa inflacijom verovatno neće značajnije promeniti odluku o monetarnoj politici Fed-a koji ove sedmice zaseda. Očekuje se da kamate neće biti smanjivane pre juna, dok će fokus investitora biti na komentarima čelnika ove centralne banke, Pauela, u vezi sa stanjem privrede i Trampovim carinama. 

Sentiment potrošača nastavlja negativan trend – Pregled Univerziteta Mičigen, koji se veoma visoko kotira među investitorima i zvaničnicima Fed-a, nije doneo dobre vesti u vezi sa stanjem američke lične potrošnje i eventualnim obaranjem kamata. 

Indeks potrošačkog sentimenta Univerziteta Mičigen zabeležio je sredinom marta dodatni pad od 11 odsto na 57,9 poena, nastavljajući oštar silazni trend nakon Trampove inauguracije. Ovaj pokazatelj spustio se na najniži nivo od novembra 2022. godine, a takođe je bio ispod očekivanja od 63,2 poena. 

Oštar pad potrošačkog sentimenta od početka godine 

Izvor: WSJ

Jednogodišnja očekivanja u pogledu inflacije skočila su na 4,9 odsto, sa 4,3 odsto prethodnog meseca, što je najviši nivo ovog pokazatelja od kraja 2022. godine. Visoka inflatorna očekivanja stanovništva mogla bi otežati napore Fed-a da obuzda inflaciju koja je drastično pala od proleća 2022. godine, ali se i dalje nalazi iznad srednjoročnog targeta centralne banke od dva odsto. Analitičari ukazuju na visoku opasnost od inflatornih očekivanja stanovništva i da je ovaj faktor bio presudni činilac mnogo sporijeg obaranja inflacije 70-ih godina prošlog veka.