Bliski istok i Fed (zasad) nisu uzburkali Volstrit

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  16-20. jun, 2025. 

Skraćena trgovačka sedmica na američkom tržištu kapitala donela je skromne promene glavnih indeksa, a fokus investitora bio je na eskalaciji sukoba Izrael-Iran, te odluci Fed-a da i dalje ne pravi zaokret u vođenju monetarne politiku. Indeks S&P 500 oslabio je u sedmici 0,2 odsto, dok je identičnu, ali pozitivnu promenu, ostvario indeks tehnoloških akcija, Nasdaq. 

Bliski istok i dalje drži tenzije – Sukob između Izraela i Irana intenziviran je protekle sedmice sa naizmeničnim raketnim udarima jedne zemlje na drugu. Sve veća dilema da li će se američka strana direktno uključiti u sukob razrešena je tokom vikenda kada su američki bombarderi napali iranska nuklearna postrojenja. Ova eskalacija sukoba na Bliskom istoku dovela je do povišene neizvesnosti na tržištu, a sve oči uprte su sada u odgovor iranske strane koja je najavila „sve opcije kako bi odbranila svoj suverenitet“. 

Inicijalni odgovor tržišta je bio snažan rast cene sirove nafte u nedelju, ali su ovi dobici na azijskim tržištima srezani na tek nešto preko jedan odsto. Američki državni zvaničnici pozvali su Kinu da utiče na Iran i spreči zatvaranje Hormuškog moreuza koji predstavlja jednu od najvažnijih trgovačkih ruta na svetu za transport sirove nafte. Oko 20 miliona barela dnevno odnosno oko 20 odsto globalne potrošnje prolazilo je ovim putem tokom 2024. godine. 

Cena sirove nafte tipa WTI u 2025. godini (USD/bbl)

Izvor: Seeking Alpha

Iran je treći najveći proizvođač nafte u organizaciji OPEC, sa proizvodnjom od 3,3 miliona barela dnevno. Prošlog meseca je izvezao 1,8 miliona barela dnevno, od čega je velika većina prodata Kini. Ovaj najveći potrošač sirove nafte, pak, polovinu uvoza sirove nafte dobija vodenim putem iz Persijskog zaliva.

Fed i dalje na braniku inflacije – Na makroekonomskom planu, osim mogućeg uticaja rasta cene sirove nafte na inflaciju, u centru pažnje je bilo junsko zasedanja Fed-a koje očekivano nije donelo promenu ključne kamate, ali je monetarni odbor ove centralne banke izneo pogoršane projekcije privrednog rasta SAD i inflacije. Do kraja godine članovi Fed-a i dalje očekuju dva smanjenja kamata, dok su projekcije smanjenja za 2026. i 2027. svedene na po jedno odnosu ukupno smanjenje kamata u ovom periodu moglo bi da bude tek jedan procentni poen. 

Članovi odbora očekuju rast BDP-a u tekućoj godini od 1,4 odsto odnosno inflaciju od 3,0 odsto. U odnosu na martovsku prognozu, stopa privrednog rasta je revidirana naniže za 30 baznih poena, a istim intenzitetom u suprotnom smeru je povećana očekivana inflacija. Bazna inflacija, koja se računa mimo cena hrane i energenata, očekuje se takođe za 30 baznih poena višem nivou od 3,1 odsto. Projekcija stanja na tržištu rada zabeležila je najmanju reviziju – očekuje se stopa nezaposlenosti od 4,5 odsto, što je 10 baznih poena više u odnosu na martovsku prognozu odnosno 30 baznih poena u odnosu na trenutni nivo. 

Američki predsednik, Tramp, nastavio je da pritiska centralnu banku, naglasivši da bi kamate trebalo da budu najmanje dva procentna poena niže od trenutnog nivoa. Fed je zasad ostao dosledan svojoj politici koja podrazumeva oprezno snižavanje kamata usled rizika da bi povećane carine mogle vratiti inflaciju, dok je aktuelni rast cena energenata usled sukoba Izraela i Irana dodatno naglasio ovaj kurs. 

Slabi interes pojedinačnih ulagača za Big Tech – Gotovo jednolični trend kupovine najvažnijih tehnoloških kompanija, a posebno njihovih istaknutih predstavnika (M7 – Magnificent 7) zamenili su nešto drugačiji tonovi u proteklom periodu, posebno kada su u pitanju pojedinačni investitori, pokazuju podaci analitičarkih firmi. 

Prema podacima firme Vanda Research, pojedinačni investitori su smanjili interes za kupovinu M7 i drugih tehnoloških izdanja u proteklim nedeljama. Udeo kupovine maloprodajnih ulagača na ovom polju u odnosu na totalne prilive sredstava pao je na oko 23 odsto u junu sa oko 41 odsto početkom aprila. 

Pojedinačni investitori – udeo kupovine tehnoloških akcija 

Izvor: WSJ 

Prema nalazima firme Morningstar Direct, koja obuhvata i pojedinačne i institucionalne investitore, ETF-ovi koji su fokusirani na tehnološki sektor privukli su od početka godine 7,1 milijardu dolara kapitala, dok su međunarodni ETF-ovi imali skoro deset puta veći priliv sredstava od skoro 70 milijardi dolara. 

Ne treba zaključiti da investitori odustaju od tehnoloških akcija. No, čini se da su ove kompanije izgubile nekadašnji sjaj koji je nosio tržište u 2023. i 2024. godini i doveo indeks S&P 500 do dobitaka od preko 20 procenata godišnje. Od početka godine ETF koji obuhvata M7 akcije beleži pad od 2,9 odsto u odnosu na rast indeks S&P 500 od 1,5 odsto.