Bliski Istok ponovo diriguje svetskim berzama

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  2-6. mart, 2026. 

Američko-izraelski napad na Iran eskalirao je protekle sedmice i razvejao strahove među ulagačima da će se teško izbeći veći poremećaji u lancima snabdevanja gasom i sirovom naftom. Američki indeks S&P 500, zabeležio je intenzivno sektorsko komešanje, ali je svejedno oslabio dva procenta na 6.740 poen. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao je 1,2 odsto.

Nafta ponovo kreira berzanske tokove –  Veliki sukob na Bliskom Istoku onemogućio je transport oko petine globalne proizvodnje sirove nafte, što je dovelo do snažnog rasta cene ovog energenta. Američka sirova nafta WTI zabeležila je najveći nedeljni rast cene u istoriji merenja fjučers ugovora, dok je Brent registrovao najveći nedeljni skok od pandemije, 2020. godine. WTI je do petka skočio skoro 36 odsto na 90,9 dolara po barelu, dok je Brent porastao oko 28 odsto na 92,7 dolara po barelu. Tokom vikenda obe vrste nafte preskočile su i psihološku granicu od 100 dolara po barelu.

Cena goriva na američkim pumpama skočila je u proseku 20-ak odsto na 3,45 dolara po galonu, ali se i dalje nalazi daleko ispod maksimuma iz 2022. kada je dostizala i pet dolara po galonu, te još uvek ne predstavlja veliku glavobolju za američku administraciju. Tramp je u petak obelodanio program osiguranja naftnih tankera u Persijskom zalivu vredan 20 milijardi dolara, ali ova mera ni najmanje nije uspela da „ohladi“ tržište.

Usled nemogućnosti izvoza sirove nafte, zemlje Zaliva već su počele da smanjuju proizvodnju, a ukoliko Hormoski moreuz ostane zatvoren još nedelju dana očekuje se da bi smanjenje proizvodnje moglo dostići oko šest miliona barela po danu, što je skoro šest odsto globalne ponude. Prema ocenama analitičara, rast cene sirove nafte od 10 dolara po barelu mogao bi da sreže privredni rast SAD za desetinu procentnog poena, uz nesumnjivi uticaj na inflaciju i s tim u vezi kretanje kamata Fed-a.

Tržište rada iznenadilo negativno – Nakon što je u petak američko ministarstvo rada izvestilo o gubitku 92 hiljade radnih mesta u februaru, verovatnoća da će Fed smanjiti kamatu u junu pala je ispod 50 procenata, te analitičari sada prvo smanjenje očekuju u julu sa verovatnoćom od oko 63 odsto.

Treći mesečni gubitak radnih mesta od oktobra (u 000)

Izvor: CNBC

Februarsko slabljenje tržište rada došlo je ispod konsenzusa od 50 hiljada i januarskog podatka koji je revidiran naniže na 126 hiljada. U poslednjih pet meseci, američko tržište rada zabeležilo je i treći gubitak radnih mesta, nakon što je i decembar revidiran na minus 17 hiljada. Istina, februarsko stanje u velikoj meri je odraz loših vremenskih uslova i štrajka u zdravstvenom sektoru koji je većim delom prošle godine bio glavni pokretač rasta zapošljavanja.

Stopa nezaposlenosti u februaru povećana je na 4,4 odsto, nakon što se u januaru spustila na 4,3 odsto. Nadnice su porasle iznad očekivanja – na mesečnom nivou rast je bio 0,4 odsto odnosno 3,8 odsto godišnje, a oba podatka su rasla 10 baznih poena iznad očekivanja.

Investitori napuštaju finansije i tehnološke akcije – Na korporativnom polju, intenzivirana su sektorska pomeranja. Logično, prednjači energetski sektor koji je stigao do prinosa u tekućoj godini od 26,5 odsto. Sektori koji nude sigurnost poput esencijalne potrošnje i komunalnih usluga nalaze se u plusu na oko 10 odsto, slično kao i sektori industrije i materijala premda su prošle sedmice pretrpeli oštru korekciju.

S druge strane, sektor finansija produbio je minus na 7,7 odsto, premda bi teorijski bankama trebalo da odgovara produženi period visokih kamata. No, čini se da bi višegodišnji period niskih stopa loših kredita mogao biti okončan, posebno u uslovima očekivanog slabljenja američke privrede.

Višegodišnji najveći dobitnik, sektor informacionih tehnologija, beleži pad od 4,6 odsto, nakon što je prošlu godinu okončao u plusu od skoro 24 procenta. Sedam najvećih tehnoloških akcija (Magnificent 7) beleži pad u tekućoj godini od 5,4 odsto, a niti jedna od ovih akcija nije zasad ostvarila pozitivan prinos u 2026. godini.