Centralne banke ponovo oborile tržišta akcija

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 12-16. decembar, 2022. 

Svetske berze listom su protekle sedmice zabeležile negativan trend nakon što su ključne centralne banke poslale signale da su još uvek daleko od kraja ciklusa povećanja kamata. Američki izveštaj o inflaciji na momenat je podigao indekse, ali su ih objave Fed-a i ECB-a ponovo gurnule na negativnu teritoriju. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, oslabio je 2,7 odsto, dok je S&P 500 pao 2,1 odsto.

Fed podigao kamatu 50bp, projektovana stopa 5,1% – Američka centralna banka, Fed, prekinula je niz od četiri povećanja ključne kamatne stope od 75 baznih poena, podigavši na decembarskom zasedanju kamatu u skladu sa očekivanjem od 50 baznih poena. Nakon novog povećanja, kamata je dostigla najviši nivo u poslednjih 15 godina u rasponu 4,25-4,50 odsto. Uporedo sa povećanjem kamata zvaničnici Fed-a su iskazali očekivanje da će kamate nastaviti da rastu i u narednoj godini, dok bi pad trebalo da usledi tek 2024. godine. Očekivana terminalna stopa odnosno tačka na kojoj će kamata dostići vrhunac naredne godine nalazi se na nivou od 5,1 odsto (raspon 5,0-5,25 odsto), u odnosu na 4,6 odsto u septembru.

ECB podigla kamatu i najavila nova povećanja u 2023. – Evropska centralna banka (ECB) podigla je na zasedanju u četvrtak ključnu kamatu za 50 baznih poena, kako je i bilo očekivano, i najavila planove za nastavak rasta kamata. Depozitna stopa ECB-a sada se nalazi na nivou od dva odsto, dok je stopa na glavne operacije refinansiranja povećana na 2,50, a stopa na prekonoćne pozajmice na 2,75 odsto. Na konferenciji za štampu, predsednica ECB-a, Kristin Lagard, najavila je da se povećanja kamate očekuju „tempom od 50 baznih poena u narednom periodu“. Nakon ovih najava tržište očekuje da bi depozitna stopa mogla da preskoči nivo od tri odsto sredinom naredne godine. Nastup ECB-a bio je prilično iznenađenje za investitore i doneo je opštu rasprodaju na tržištu.

Novembarska inflacija u SAD ispod očekivanja – Američke potrošačke cene u SAD porasle su u novembru manje nego što se očekivalo, što je još jedan znak da visoka inflacija nastavlja da popušta. Indeks potrošačkih cena u novembru porastao je 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec odnosno 7,1 odsto na godišnjem nivou, saopštilo je Ministarstvo rada. Ekonomisti su očekivali rast na mesečnom nivou od 0,3 odsto i rast od 7,3 odsto u odnosu na novembar prošle godine. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energenata, porasla je na mesečnom nivou 0,2 odsto i 6,0 odsto na godišnjem nivou. I ovi podaci bili su ispod konsenzusa od 0,3 odnosno 6,1 odsto, respektivno. Usporavanje inflacije drugi mesec zaredom donelo je dosta optimizma na tržište koji je potrajao samo do zasedanja centralnih banaka.