NEDELJNI IZVEŠTAJ, 11-15. novembar, 2024.
Dow Jones | S&P 500 | Nasdaq Comp. | DAX 40 | Shangai Comp. | |||||
43.444,99 | -1,24% | 5.870,62 | -2,08% |
18.680,12 | -3,15% | 19.210,81 | -0,02% | 3.330,73 | -3,52% |
Nakon što su predsednički izbori izazvali veliki skok američke berze, protekla nedelja donela je najlošijih pet trgovačkih dana još od početka septembra. Signali da bi Fed mogao da uspori sa spuštanjem kamata, oštro su oborili akcije u petak, pa su glavni indeksi „istopili“ veliki deo dobitaka nakon Trampove pobede. Indeks S&P 500 oslabio je u sedmici 2,1 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao 3,2 odsto.
Fed „ne žuri“ sa daljim obaranjem kamata – Jedna od izvesnih posledica ekonomske politike nove američke administracije biće verovatno viša inflacija, sa njom i kamate, što je nezvanično potvrdio i prvi čovek američke centralne banke, Fed-a, Pauel. Čelnik ove centralne banke izjavio je u četvrtak da „američka privreda ne šalje nikakve signale da centralna banka treba da požuri sa snižavanjem kamata“. On je optimistički ocenio stanje u američkoj privredi koja stoji „najbolje od bilo koje velike svetske ekonomije“, te dodao da je stopa nezaposlenosti i dalje niska prema istorijskim standardima. Pauel je naznačio da je Fed posvećen postizanju cilja inflacije od dva odsto, te da ostvarenje ovog zadatka ne mora ići „pravolinijskim putem“. Ove ocene dovele su do oštre korekcije na tržištu akcija, dok su investitori verovatnoću da će Fed u decembru oboriti kamate za dodatnih 25 baznih poena smanjili sa 80 na 62 odsto.
Inflacija u oktobru u skladu sa očekivanjima – Prethodno, u sredu su objavljeni podaci o oktobarskoj inflaciji koji su bili u skladu sa očekivanjima i u potpunosti podržali buduću trajektoriju Fed-ovog obaranja kamata. Indeks potrošačkih cena u oktobru porastao je mesečno 0,2 odsto, dok je na godišnjem nivou iznosio 2,6 odsto u odnosu na septembarskih 2,4 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energenata, ubrzala je na 0,3 odsto mesečno odnosno 3,3 odsto godišnje, i takođe je bila u skladu sa konsenzusom. U većini kategorija inflacija je nastavila trend slabljenja, dok su i dalje glavni činilac rasta indeksa cena ostali troškovi stanovanja. Indeks cena stanovanja, koji čini trećinu ukupnog indeksa, porastao je u oktobru 0,4 odsto i 4,9 odsto na godišnjem nivou. Ova kategorija je odgovorna za više od polovine rasta indeksa. Fed, inače, preferira kao meru inflacije bazni indeks troškova lične potrošnje koji je u septembru bio na nivou od 2,7 odsto.