Fed podržao nastavak rasta tržišta akcija

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  12-16. jun, 2023. 

Akcije na Volstritu nastavile su uzlazni trend koji je u velikoj meri bio potpomognut od strane Fed-a koji je napravio pauzu u dizanju kamata, po prvi put od marta prošle godine kada pokrenut ovaj intezivni ciklus dizanja kamata. Glavni berzanski indeksi, S&P 500 i Nasdaq, dostigli su najviše nivoe u poslednjih 15 meseci nakon što su registrovali rast od 2,6 i 3,3 odsto, respektivno.

Američka inflacija na najnižem nivou u poslednje dve godine – Indeks potrošačkih cena u SAD pao je u maju na najnižu stopu u poslednje dve godine od 4,0 odsto (0,1 odsto na mesečnom nivou) u odnosu na 4,9 odsto u aprilu. Majska godišnja stopa inflacije najniža je od marta 2021. godine kada je inflacija otpočela trend rasta koji ju je doveo do najvišeg nivoa u poslednjih 41 godinu. Bazna inflacija, koja isključuje volatilnije stavke poput cene hrana i energenata, porasla je 0,4 odsto na mesečnom nivou i 5,3 odsto u odnosu na maj prošle godine. Svi objavljeni podaci bili su u skladu sa konsenzusom analitičara. Cene energenata pale su 3,6 odsto, dok su cene hrane porasle tek 0,2 odsto. Međutim, troškovi stanovanja porasli su na mesečnom nivou 0,6 odsto i bili su najveći činilac rasta i ukupne i bazne inflacije.

Fed pauzirao rast kamata, još povećanja u 2023. – Američka centralna banka, Fed, kako je bilo i očekivano pauzirala je sa ciklusom dizanja kamata koji neprekidno traje od marta prošle godine, ali je neočekivano signalizirala dodatni rast kamata od 50 baznih poena do kraja godine. Fed je na junskom zasedanju zadržao kamatu u rasponu 5,00-5,25 odsto, kao što je i bilo očekivano, ali su projekcije članova Odbora došle kao izvesno iznenađenje i na momenat gurnule indekse akcija na negativnu teritoriju. Kako je navedeno u saopštenju, „održavanje stabilnog ciljanog raspona kamata omogućiće Odboru da proceni dodatne informacije i njihov uticaj na monetarnu politiku“, pre narednog sastanka koji će biti 25-26. jula. Projekcije članova Odbora (dot-plot) sugerišu da bi do kraja godine mogla da uslede dva povećanja kamata od po 25 baznih poena, ali čelnik Fed-a, Pauel, nije mogao da potvrdi da će se prvo povećanje desiti već u julu.

ECB podigla kamate i ojačala evro – Evropska centralna banka (ECB) nije napravila pauzu i podigla je kamatu za 25 baznih poena na 3,50 odsto, što je najviši nivo depozitne stope od 2001. godine. ECB očekuje još povećanja kamate tokom godine, a prvo će sasvim izvesno biti u julu, nakon što ova centralna banka i dalje nije zadovoljna brzinom obaranja inflacije. ECB vidi jako tržište rada kao glavni razlog povećane inflacije, a ostala je pesimistična i oko privrednog rasta evrozone koji se sada očekuje na nivou od  0,9 odsto u tekućoj godini umesto prethodne prognoze od jedan odsto. ECB je takođe potvrdila da će od jula prestati da reinvestira prihode od dospelih obveznica iz nestandarnog programa mera monetarne politike što bi trebalo da omogući smanjenju aktive banke na mesečnom nivou za 25 milijardi evra. Odluke centralnih banaka u nedelji doprinele su jačanju evra, koji se posle izvesnog vremena ponovo približio nivou od 1,10 dolara.