Fed proglasio kraj rasta kamata, akcije blizu rekordnih nivoa

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 11-15. decembar, 2023. 

I sedmu nedelju zaredom američko tržište akcija nastavilo je uzlazni trend koji je u ovom intezitetu poslednji put viđen 2017. godine. Pozitivan izveštaj o inflaciji i potvrda Fed-a da je ciklus dizanja kamata završen pojačali su sentiment investitora koji su dodatno oborili prinose na obveznice i pogurali akcije. Indeks S&P 500 skočio je 2,5 odsto, preko nivoa od 4.700 poena, i nalazi se trenutno oko dva procenta ispod istorijskog maksimuma s početka 2022. godine.

Kraj ciklusa dizanja kamata – Poslednje zasedanje Fed-a u tekućoj godini donelo je vest koju je tržište dugo čekalo – najavivši za 2024. godinu veći broj smanjenja kamata nego što je očekivano, Fed je stavio tačku na intezivni ciklus dizanja kamata. Fed-ov odbor je jednoglasno zadržao kamatu u rasponu 5,25-5,50 procenata i očekuje tri smanjenja kamata u 2024. godini od po 25 baznih poena, a potom još četiri u narednoj godini. Uporedo sa povećanjem kamatnih stopa, Fed je nastavio da smanjuje aktivu tempom od 95 milijardi dolara na mesečnom nivou i nema naznaka da je spreman da ublaži ovaj deo pooštravanja monetarne politike. Kada su u pitanju očekivanja u vezi sa privrednim rastom, odbor Fed-a očekuje stopu rasta od 2,6 odsto u 2023. godini, što je pola procentnog poena više u odnosu na septembrasku procenu. U narednoj godini se očekuje privredni rast od 1,4 odsto, kao što je i ranije najavljeno. Projekcije za nezaposlenost su ostale uglavnom nepromenjene – 3,8 odsto u 2023. godini i 4,1 odsto u narednim godinama.

Inflacija u novembru usporila na 3,1% – Prethodno su potvrđena očekivanja o nastavku slabljenja inflatornih pritisaka u SAD. Novembarski indeks potrošačkih cena porastao je 3,1 odsto na godišnjem nivou odnosno 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je bilo u skladu sa konsenzusom tržišta. Bazna inflacija koja isključuje volatilne cene hrane i energenata porasla je 0,3 odsto na mesečnom nivou odnosno 4,0 odsto godišnje. Oba ova podatka bila su u skladu sa očekivanjem i veoma slična oktobarskom izveštaju. Pad ukupne inflacije došao je pre svega usled smanjenja cene energenata od 2,3 odsto, nakon što je cena goriva pala šest odsto, a lož ulja 2,7 odsto. Cene hrane porasle su 0,2 odsto, pre svega usled rasta cene hrane van kućne potrošnje od 0,4 odsto. Na godišnjem nivou, hrana je poskupela 2,9 odsto, a energenti 5,4 odsto. Troškovi stanovanja koji čine trećinu indeksa porasli su 0,4 odsto mesečno odnosno 6,5 odsto, godišnje.

ECB najavio kraj pandemijskih stimulansa – Evropska centralna banka (ECB) zadržala je kamatu na nivou od četiri odsto i saopštila da će „kamate ostati na dovoljno restriktivnim nivoima koliko god dugo je potrebno“, ali je i promenila opis inflacije sa „očekuje se da ostane previše visoka previše dugo“ na „postepeno će opadati tokom sledeće godine“. Smanjene su procene rasta BDP-a u tekućoj godini sa 0,7 na 0,6 odsto, dok se u 2024. godini očekuje rast od 0,8 odsto umesto ranije očekivanih 1,0 odsto. Inflacija se sada očekuje na 5,4 odsto u tekućoj godini (ranije 5,6 odsto), 2,7 odsto u narednoj (ranije 3,2 odsto). ECB je upozorila da je pritisak na cene ostao povišen, pre svega usled rasta troškova rada. Baznu inflaciju centralna banka vidi na pet odsto ove godine i 2,7 odsto u narednoj. Banka je najavila i da će u drugoj polovini naredne godine okončati podsticajni program iz perioda pandemije, te da će postepeno biti smanjivan obim portfolija, i to stopom od 7,5 milijardi evra mesečno u drugoj polovini 2024. godine. ECB je letos okončala program sticanja obveznica pokrenut sredinom 2014. godine.