Inflacija i rezultati banaka oborili tržište akcija

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 8-12. april, 2024. 

Akcije na Njujorškoj berzi pretrpele su oštru korekciju protekle sedmice nakon neočekivano jakih podataka o martovskoj inflaciji, eskalacije geopolitičkih prilika na Bliskom istoku i objave rezultata najvećih američkih banaka. Indeks Belex15 oslabio je 1,6 odsto u svojoj najgoroj sedmici od oktobra prošle godine, dok su tehnološke akcije, merene indeksom Nasdaq, pale pola procenta.

Inflacija još više odlaže pad kamata – Negativan sentiment sredinom nedelje kreirao je martovski izveštaj o inflaciji koji je smanjenje kamata na junskom zasedanju faktički skinuo sa dnevnog reda. Indeks potrošačkih cena porastao je u martu 0,4 odsto odnosno 3,5 odsto godišnje, što je bilo iznad očekivanih 3,4 odsto. Rastu inflacije najviše su doprineli troškovi energenata i stanovanja. Energenti su poskupeli 1,1 odsto, nakon rasta od 2,3 odsto u februaru, dok su troškovi stanovanja bili veći za 0,4 odsto mesečno odnosno 5,7 odsto na godišnjem nivou. Fed je ranije izneo očekivanja da će usporavanje rasta troškova stanovanja tokom godine omogućiti brže obaranje inflacije. Isključujući volatilne stavke poput hrane i energenata, bazna inflacija je na mesečnom nivou porasla 0,4 odsto u odnosu na konsenzus od 0,3 odsto, dok je na godišnjem nivou skočila 3,8 odsto, takođe iznad konsenzuza za 10 baznih poena. Nakon ovog izveštaja, verovatnoća da će Fed oboriti kamate u junu drastično je pala pa se na kraju sedmice kretala oko nivoa od 27 odsto.

ECB održao veru u junsko smanjenje kamate – Nakon zasedanja Evropske centralne banke (ECB), izgledi za smanjenje kamata u junu ostali su i dalje prilično izgledni. ECB očekivano nije menjala kamatu ali je dala najjasniji signal do sada o predstojećem smanjenju kamata, uprkos neizvesnosti oko budućih koraka Fed-a. ECB je u saopštenju navela da „ako bi najnovija ocena Saveta guvernera o proceni i izgledima inflacije, te snazi transmisije mera monetarne politike povećala njegovu uverenost da inflacija stabilno konvergira ka cilju, bilo bi odgovarajuće da se smanji trenutni nivo restriktivnosti monetarnih mera“. Na konferenciji za novinare, predsednica ECB-a, Lagar, rekla je da je ova „važna“ nova rečenica „jasna i glasna indikacija“ trenutnog sentimenta ove centralne banke. ECB je saopštila i da su aktuelni podaci „potpuno potvrdili“ njenu srednjoročnu prognozu, sa padom inflacije vođene nižim cenama hrane i roba. Aprilsko zasedanje ECB-a i podaci o američkoj inflaciji doveli su do snažnog slabljenja evra koji se spustio nadomak nivoa od 1,06 prema dolaru gde se poslednji put nalazio u oktobru prošle godine.

Rezultati banaka u magli usled neizvesnosti oko kamata – Prošle sedmice otpočela je sezona objava rezultata za prvo tromesečje, i to su tradicionalno prve učinile najveće američke banke. U proseku, rezultati banaka u periodu januar-mart bili su prilično dobri, ali su investitori ostali skeptični u pogledu očekivanja s obzirom da u velikoj meri zavise od trajektorije Fed-ove kamate koja je nakon martovske inflacije dodatno dobila na neizvesnosti. Najveća američka banka, JPMorgan, zabeležila je rast neto prihoda od kamata od 11 odsto i tek neznatno povećala očekivanja ovog pokazatelja na nivou godine, što je bilo dovoljno za oštru korekciju njenih akcija. Wells Fargo je u kvartalu zabeležio pad neto prihoda od kamata od osam procenata, dok se na nivou godine, delom i usled skupljih depozita, očekuje pad ovog pokazatelja od 7-9 odsto. Citigroup je zabeležio neznatno povećanje neto prihoda od kamata u prvom tromesečju, ali je ova banka takođe najavila blagi pad na nivou 2024. godine, uz ogradu uprave da bi manji broj smanjenja kamata mogao značajno da utiče na ovu prognozu.