NEDELJNI IZVEŠTAJ, 6-10. jun, 2022.
Dow Jones | S&P 500 | Nasdaq Comp. | DAX 40 | Shangai Comp. | |||||
31.392,79 | -4,58% | 3.900,86 | -5,05% | 11.340,02 | -5,60% | 13.761,83 | -4,83% | 3.284,83 | +2,80% |
Rast inflacije u SAD doveo je do nove rasprodaje na Volstritu u petak, a indeks S&P 500 ponovo je testirao granicu od 3.900 poena. Na nedeljnom nivou svi ključni berzanski pokazatelji oslabili su u proseku 5-6 procenata. Najveći pritisak ulagača zabeležio je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, koji se stropoštao 5,6 odsto i trenutno se nalazi više od 30 procenata ispod novembarskog maksimuma.
Majska inflacija iznad očekivanja – Majska inflacija u SAD porasla je na 8,6 procrnata, sa aprilskih 8,3 odsto (konsenzus 8,3 odsto), dok je bazna inflacija (bez cena hrane i energenata) bila na nivou od 6,0 odsto, takođe iznad konsenzusa od 5,9 odsto. Na mesečnom nivou inflacija je porasla 1,0 odsto odnosno bazna inflacija je povećana u odnosu na april 0,6 odsto, što je bilo iznad konsenzusa od 0,7 i 0,5 odsto, respektivno. Novi skok inflacije raspršio je nade investitora da inflacija u najvećoj privredi sveta usporava, što je posledično podiglo šanse da ova ekonomija uskoro dospe u recesiju.
ECB podiže kamate od jula – ECB će na sastanku u julu podići ključnu kamatu za 25bp, a od 1. jula će i obustaviti pandemijski program kupovine državnih i korporativnih obveznica. ECB očekuje dalje povećanje stopa u septembru, ali je saopštila da će intezitet tog povećanja zavisiti od srednjoročnih izgleda za kretanje inflacije. Trenutno se ključna kamata ECB-a nalazi na 0,00 odsto dok je kamata koju ECB plaća komercijalnim bankama na njihove depozite -0,50 odsto. Inflacija u evrozoni dostigla je u maju rekordni nivo od 8,1 odsto, višestruko više u odnosu na ciljanu inflaciju od dva odsto. ECB je još ranije najavila da će borba protiv inflacije podizanjem kamata otpočeti tek kada se okonča program kupovine obveznice, što je najavljeno za 1. jul.
Cene goriva kao vesnik recesije – Cene goriva na američkim pumpama dostigle su nivo od pet dolara po galonu, a veliki broj analitičara vidi veliku opasnost po privredu ukoliko cene nastave da rastu ili se duži period zadrže na visokim nivoima. Ovo ne samo zbog činjenice da cena goriva utiče na transportne troškove i putovanja, širok niz delatnosti od proizvodnje do građevine, već i zbog činjenice da utiču na ponašnje potrošača, ali i na formiranje inflacionih očekivanja. Postoji i teorija da američka privreda izvesno upada u poteškoće kada zbir cene goriva (trenutno pet dolara za galon) i cene hipotekarnih kredita (30-godišnje hipoteke su preko 5,2 odsto) dostigne dvocifren broj (trenutno preko 10).