Kriza poverenja u banke koči oporavak tržišta akcija

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  20-24. mart, 2023. 

Glavne svetske berze zabeležile su umereni oporavak protekle sedmice koja, iako mirnija nego prethodne dve, nije uspela da zaceli sve rane u svetskog finansijskog sistema. Poverenje u banke ostalo je krhko, ali su uprkos tome ključni svetskih indeksi zabeležili rast vrednosti. Američki indeks S&P 500 dobio je na vrednosti 1,4 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, bio u plusu 1,7 procenata.

Poverenje u banke i dalje nestabilno – Američki deponenti u nedelji nakon bankrotstva Silicon Valley banke povukli su iz američkih banaka skoro 100 milijardi dolara, što najbolje pokazuje koliko je krhko poverenje u bankarski sistem. Čelnici Fed-a nakon redovnog zasedanja su izjavili da se situacija na polju depozita smiruje, te da će učiniti sve kako bi bankarski sistem ostao siguran. Na ovo ukazuje i podatak da su komercijalne banke protekle sedmice značano umanjile Fed-ovu liniju za likvidnost putem „diskontnih prozora“. S druge strane Atlantika, značajno su poskupeli kreditni svopovi Deutsche Bank krajem nedelje što je veoma brzo potpirilo paniku u evropskom bankarskom sektoru.

Fed podigao kamatu za još 25bp – Američka centralna banka, Fed, podigla je ključnu kamatnu stopu za novih 25 baznih poena, u skladu sa očekivanjima tržišta i uprkos nestabilnostima u američkom finansijskom sistemu. Nakon ovog povećanja, referentna stopa je dostigla raspon od 4,75-5,00 procenata, a čelnik Fed-a Pauel je pružio uveravanje javnosti da će Fed koristiti „sve alate“ da bi bankarski sistem ostao bezbedan. On je takođe priznao da će nedavni događaji u bankarskom sistemu verovatno dovesti do pooštravanja kreditnih uslova, i da je to verovatno razlog zašto je ton centralne banke u saopštenju delimično ublažen. Naglasio je, međutim, da „smanjenje stopa u tekućoj godini nije bazni scenario“ što je značajno oborilo tržište akcija nakon održane konferencije za medije.

Privreda evrozone u 1Q verovatno porasla 0,3% – Poslovna aktivnost u evrozoni neočekivano je ubrzala u martu nakon što je uslužni sektor zabeležio ekspanziju poslovanja, ali je slabljenje potražnje za industrijskom robom produbilo pad u proizvodnom sektoru, pokazuju podaci S&P Global-a. Kompozitni PMI pokazatelj stigao je u martu do najvišeg nivoa u poslednjih deset meseci od 54,1 u odnosu na februarskih 52,0 poena i konsenzus od 51,9. Ovi podaci govore da bi privreda evrozone u prvom tromesečju mogla zabeležiti rast od 0,3 odsto, dok martovski PMI pokazatelj ukazuje na stopu rasta u ovom mesecu od pola procenta. Uslužni sektor, koji dominira u evrozoni, zabeležio je PMI pokazatelj od 55,6 u odnosu na 52,7 u februaru (konsenzus 52,5), dok je proizvodni PMI je pao na 47,1 sa februarskih 48,5 poena, i bio je značajno ispod očekivanja od 49,0 poena.