Moguć kraj ciklusa dizanja kamata ECB-a podržao evropske akcije

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 11-15. septembar, 2023. 

Iako se očekivalo da će prošle nedelje trend tržišta akcija kreirati odluka o kamatama Evropske centralne banke (ECB) i američki podaci o inflaciji, front su neočekivano otvorili potpuno drugi događaji, poput štrajka američkih radnika u auto-industriji i glasina da je TSM odložio nabavku mašina za proizvodnju usled slabog tržišta čipova. Američko tržište akcija pretrpelo je oštru korekciju u petak, te je drugu nedelju zaredom zabeležilo pad vrednosti. Indeks S&P 500 oslabio je 0,2 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, registrovao pad od 0,4 odsto.

ECB podigla kamatu za 25bp, najavila kraj ciklusa – ECB podigla je kamate prošle sedmice za dodatnih 25 baznih poena, pa sada depozitna stopa iznosi 4,0 odsto, dok je stopa refinansiranja povećana na 4,5 procenata. Ova odluka u saglasnosti je sa novim procenama o kretanju inflacije u evrozoni koje su revidirane naviše. ECB sada očekuje prosečnu inflaciju u tekućoj godini od 5,6 odsto u odnosu na 5,4 odsto ranije, te 3,2 odsto u 2024. godini u odnosu na raniju procenu od 3,0 odsto. Istina, srednjoročna prognoza je smanjena sa 2,2 na 2,1 odsto. ECB je takođe revidirala stopu privrednog rasta evrozone, ali su ove prognoze ostale u senci nedvosmislenih signala da bi ovo mogao biti kraj ciklusa dizanja kamata. ECB je iznela procenu da su „ključne kamatne stope dostigle nivoe koji će, ako se održavaju dovoljno dugo, dati značajan doprinos blagovremenom vraćanju inflacije ka ciljanom nivou“. Evro je nakon zasedanja pao ispod nivoa od 1,07 prema dolaru, dok su evropske akcije zabeležile najbolji dan u poslednjih šest meseci.

Bazna inflacija u SAD usporava, ali slabije od očekivanja – Američka inflacija u avgustu zabeležila je najveći mesečni rast u ovoj godini nakon što su se potrošači suočili sa višim cenama energenata i drugih proizvoda. Indeks potrošačkih cena u prošlom mesecu porastao je 0,6 odsto mesečno odnosno 3,7 odsto u odnosu na avgust prošle godine, saopštilo je američko Ministarstvo rada. Ekonomisti su očekivali povećanje od 0,6 i 3,6 odsto, respektivno. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne stavke poput hrane i energenata, porasla je 0,3 odsto mesečno i 4,3 odsto godišnje u odnosu na konsenzus 0,2 i 4,3 odsto, respektivno. Mesečni rast inflacije smanjio je realne nadnice. Realna satnica opala je 0,5 odsto mesečno, ali je i dalje u plusu 0,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ove sedmice se održava zasedanje Fed-a, i uprkos nešto jačim podacima kada je bazna inflacija u pitanju, očekuje se da će uslediti novo pauziranje u rastu ključne kamate.

Savršen berzanski debi Arma – Dizajner čipova, Arm, vrednovan je u prošle sedmice okončanoj inicijalnoj ponudi akcija (IPO) na gornjem kraju predviđenog cenovnog raspona, a u četvrtak je počelo i redovno trgovanje akcijama na Njujorškoj berzi. Ova kompanija koju je pre sedam godina SoftBank povukao sa berze po ceni od 32 milijarde dolara vrednovana je 54,5 milijardi dolara, odnosno na gornjem kraju ranije postavljenog cenovnog raspona 47-51 dolar. Kompanija je prodala 95,5 miliona akcija odnosno prikupila je 4,87 milijardi dolara, a Softbank je zadržao vlasničko učešće u kompaniji od oko 90 procenata. Među kupcima akcija se našlo i nekolicina glavnih klijenata kompanije, uključujući velika imena kao što su Apple, Nvidia, Alphabet, Advanced Micro Devices, Intel i Samsung Electronics. Arm je prvog trgovačkog dana zabeležio rast vrednosti od skoro 25 procenata na 63,6 dolara, dok su akcije u petak, kada je usledio pritisak na čitav tehnološki sektor, oslabile 4,5 odsto na 60,8 dolara.