Najgora sedmica ove godine, Nasdaq pao 6%

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 2-6. septembar, 2024. 

Američko tržište akcija pretrpelo je prošle sedmice najveći pad još od marta prošle godine, nakon što izveštaj sa tržišta rada nije uspeo da razuveri ulagače oko trenda slabljenja američke privrede. Tradicionalno loš septembar takođe je uticao na rasprodaju akcija pa je indeks S&P 500 oslabio više od četiri odsto, dok se indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, stropoštao 5,8 procenata.

Tržište rada ispod očekivanja – Američki poslodavci tokom avgusta otvorili su novih 142 hiljade radnih mesta što je bilo iznad julskog podatka od 89 hiljada, ali ispod očekivanih 161 hiljade radnih mesta. Stopa nezaposlenosti je pala sa 4,3 na 4,2 odsto i bila je u skladu sa konsenzusom tržišta. I dok avgustovski podatak nije mnogo podbacio, ekonomiste je zabrinula revizija naniže za prethodna dva meseca. Julski podatak je revidiran za 25 hiljada, a junsko zapošljavanje za 61 hiljadu radnih mesta. Tako se tromesečni prosek spustio nadomak nivoa od sto hiljada novih radnih mesta, što je naglasilo kontinuitet slabljenja tržišta rada i pretnju po održanje privrednog rasta. I JOLT pregled, objavljen nekoliko dana ranije, pokazao je da je u julu racio otvorenih radnih mesta prema nezaposlenima pao na 1,1, što je ispod predpandemijskog nivoa i daleko lošije od početka 2022. kada su na svakog nezaposlenog stajala dva oglašena radna mesta. I posle ovog izveštaja tržište sa stoprocentnom verovatnoćom očekuje prvo smanjenje kamata, a ostaje da se vidi da li će biti i većeg obaranja kamate od 25 baznih poena, što trenutno ceni oko 70 odsto investitora.

Ekonomske brige na radaru investitora – Ove srede investicionu javnost i Fed očekuje avgustovski izveštaj o inflaciji koji će biti poslednji bitan makro izveštaj pred zasedanje 17-18. septembra. Ključno pitanje za učesnike na tržištu jeste da li je Fed zakasnio sa smanjenjem kamata, odnosno da li su stanovnišvo i privreda previše dugo ostali izloženi visokim kamatama koje se na aktuelnom nivou nalaze više od godinu. Iz američke administracije ponovili su očekivanja da je privreda na putu „blagog prizemljenja“ koje podrazumeva obaranje inflacije uz tek blago usporavanje privrednog rasta. Sekretarka Jelen saopštila je da je privreda na putu „dubokog oporavka“ i „u osnovi funkcioniše sa punom uposlenošću“. Investitori očekuju da je avgustovska inflacija pala na 0,2 odsto mesečno odnosno 2,6 odsto godišnje, te da se nalazi nadomak srednjoročnog targeta centralne banke. Evropska centralna banka (ECB), pak, trebalo bi ove sedmice i drugi put u tekućoj godini da smanji kamatu za 25 baznih poena, nakon što je inflacija u ovom bloku zemalja u avgustu pala na 2,2 odsto.

Debata o porezima pred američke izbore – Ishod američkih izbora mogao bi doneti znatne izmene po pitanju poreske politike koja bi imala direktan uticaj na profite koje ostvaruju američke korporacije. Nakon što je u prošlom mandatu smanjio porez na korporativne profite na 21 odsto, Tramp najavljuje novo smanjenje ovog zahvatanja na 15 odsto, što bi prema analizi Goldman Sachs-a moglo podići korporativne profite za četiri procenta. Kandidatkinja demokrata, Haris, planira da poveća poresku stopu na 28 odsto, što bi smanjilo očekivane profite za pet procenata odnosno čak osam odsto ako se ukalkulišu i drugi delovi fiskalnog predloga. Takođe, veliki uticaj na tržište akcija mogle bi da donesu i eventualne promene poreza na sticanje sopstvenih akcija. Trenutno je ova poslovna aktivnost opterećena sa poreskom stopom od jedan odsto, što u velikoj meri doprinosi rekordnim sticanjima sopstvenih akcija u korporativnoj istoriji. Ukoliko usledi povećanje poreske stope na četiri procenta, kako predlaže Haris, to bi moglo značajno da uspori aktivnosti sticanja sopstvenih akcija. Prema trenutnim prognozama tržišta, sledeće godine očekuje se rast profita američkih korporacija od oko 15 odsto.