Najslabija nedelja za Njujoršku berzu od kolapsa SVB-a

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 18-22. septembar, 2023. 

Iako je prošlonedeljna odluka Fed-a da zadrži nepromenjenu kamatu bila široko očekivana od strane ulagača, generalni utisak zasedanja doneo je jak negativan sentiment na tržištu. Indeks S&P 500 oslabio je skoro tri procenta, što je njegova najoštrija nedeljna korekcija još od sredine marta kada je bankotirala Silicon Valley banka (SVB). Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pretrpeo je pad od 3,6 odsto.

Fed očekuje visoke kamate duže vreme – Fed je zadržao ključnu kamatu u rasponu 5,25-5,50 odsto, što je njen najviši nivo u poslednje 22 godine i što je bilo na liniji očekivanja tržišta. Međutim, pred zasedanje postojala je veoma visoka neizvesnost u pogledu nagoveštaja budućih koraka Fed-a. Sudeći po objavljenim podacima i komentaru Pauela, zvaničnici ove centralne banke su opredeljeni ka restriktitvnijoj monetarnoj politici i dugotrajnijem periodu viših kamatnih stopa što je dovelo do jačeg pritiska na tržište akcija. Fed-ov Monetarni odbor signalizirao je još jedno podizanje kamata u tekućoj godini, a potom dva smanjenja u narednoj, što je za dva manje u odnosu na indikaciju objavljenu u junu. Ovakav scenario značio bi smanjenje kamate do kraja naredne godine na nivo od oko 5,1 odsto. Očekivanje da će kamate ostati visoke duže vreme podiglo je prinos na američke 10-ogodišnje državne obveznice na skoro 4,50 odsto, što je njihov najviši nivo od 2007. godine.

I ostale centralne banke na holdu – Engleska centralna banka, BoE, prekinula je niz od 14 vezanih povećanja kamate kojim je pokušavala da se izbori sa visokom inflacijom. Ovaj niz krenuo je u decembru 2021. godine, a poslednje povećanje je bilo u avgustu kada je kamata dostigla 5,25 odsto. Odluka je obrazložena znacima da se već dešava uticaj striktne monetarne politike na tržište rada i momentum u realnoj privredi. S druge stane, centralna banka Japana (BoJ) očekivano je zadržala ultra niske kamate kako bi pokušala da inflaciju podigne na održivi nivo od dva odsto. Target kratkoročne kamate BoJ zadržan je na nivou od -0,1 odsto, a target prinosa na 10-ogodišnje državne obveznice na oko 0 odsto, uz dozvoljeni rang fluktuiranja od 50 baznih poena. BoJ očekuje postepen oporavak privredne aktivnosti, uz nagoveštaj da su inflatorna očekivanja pokazala znake pojačanja.

Evrozona i dalje sa negativnim rastom – Privreda evrozone je verovatno u trećem tromesečju zabeležila pad privredne aktivnosti i nema izgleda da će se uskoro vratiti na staze rasta, pokazuje septembarski pregled PMI pokazatelja. Kompozitni PMI porastao je u septembru na 47,1 poen sa avgustovskih 46,7 poena (konsenzus 46,5 poena). Očekuje se na osnovu objavljenih PMI podataka da bi BDP evrozone u periodu jul-septembar mogao da registruje minus 0,4 od odsto. Uslužni sektor, koji dominira privredom ovog ekonomskog i političkog bloka, ojačao je se sa 47,9 na 48,4 poena, ali je to drugi mesec zaredom kako se nalazi u zoni kontrakcije. Objavljeni podatak je ipak bio bolji od konsenzusa od 47,7 poena. Međutim, istraživanje pokazuje da bi ovaj oporavak mogao biti kratkog daha s obzirom da je indeks novih poslova u uslužnom sektoru pao sa 46,7 na 46,4 poena, njegov najniži nivo od februara 2021. godine. Proizvodni PMI pokazatelj je pao sa 43,5 na 43,4 poena, ispod konsenzusa od 44,0 poena.