Najveći pad Volstrita od septembra

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  3-7. mart, 2025. 

Američko tržište akcija pretrpelo je najveću korekciju od početka septembra prošle godine nakon što je protekcionistička politika Trampa dodatno povećala neizvesnosti na tržištu. Indeks S&P 500 oslabio je 3,1 odsto na 5.770 poena, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao 3,5 odsto. Tehnološki sektor je uspeo nedelju da okonča neznatno izvan zone tehničke korekcije, koja označava pad veći od 10 procenata od prethodno dostignutog maksimuma. 

Tramp podgreva neizvesnost na tržištu – Tržište akcija prošle sedmice izbrisalo je sve dobitke koje je doneo dolazak nove američke administracije, nakon što su neizvesnost oko carinske politike i mešoviti makroekonomski podaci pogoršali sentiment. Tramp je u utorak uveo carine od po 25 procenata za Kanadu i Meksiko, zajedno sa novim carinama za kinesku robu, da bi dva dana kasnije izuzeo od ovih mera na mesec dana veliki deo meksičkog uvoza i deo kanadske robe. Ovo je bilo još jedno u nizu relaksiranje donetih mera koje zapravo nije umirilo investitore već je dodatno povećalo konfuziju. 

Makroekonomski podaci su pokazali značajan uticaj carinske politike već u januaru. Američki trgovinski deficit u prvom mesecu ove godine, nakon snažnog rasta uvoza, porastao je 34 odsto i dostigao rekordni nivo. Uticaj nove ekonomske politike ostavio je posledice i na tržište rada koje je u februaru kreiralo manje radnih mesta od očekivanja. Februarski podatak od 151 hiljade novozaposlenih predstavlja ubrzanje u odnosu na januar koji je revidiran naniže na 125 hiljada, ali je bio ispod konsenzusa od 170 hiljada novih radnih mesta. 

Broj novih radnih mesta na višem nivou u odnosu na januar

Izvor: CNBC

Februarski izveštaj dolazi usred mera nove američke administracije da sreže federalnu birokratiju, a procenjuje se da je do sada otpušteno više od 62 hiljade ljudi. Međutim, tek deo ovih brojki je viđen u februarskom izveštaju koji je prikazao pad zaposlenosti u federalnoj vladi od 10 hiljada, dok je ukupan broj radnih mesta u okviru državnih poslova porastao za 11 hiljada. 

Stopa nezaposlenosti je blago porasla na 4,1 odsto, dok je participacija radne snage pala na 62,4 odsto, što je njen najniži nivo od januara 2023. godine, nakon što je registrovan pad u radnoj snazi od 385 hiljada ljudi. 

ECB srezala kamatu, a evro skočio 4% – Evro je prošle sedmice zabeležio najveći nedeljni rast u poslednjih 16 godina nakon što je u pet dana porastao sa kursa od 1,038 na 1,083 u odnosu na dolar. Ovo je direktna posledica najave veće fiskalne potrošnje u Nemačkoj, nakon što su se koalicione stranke dogovorile da formiraju infrastrukturni fond sa budžetom od 500 milijardi evra, uz promenu pravila zaduživanja kako bi se podstakla vojna potrošnja i ekonomski rast. Nemački indeks akcija, DAX, i prošle sedmice zabeležio je rast pa je od početka godine u plusu preko 15 procenata. 

Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak još jednom smanjila kamatu za 25 baznih poena i dovela  depozitnu stopu do nivoa od 2,50 procenata, što predstavlja smanjenje od 1,5 procentnih poena od juna prošle godine. Ovo šesto smanjenje kamata dolazi u situaciji kada se evrozona bori da ostvari privredni rast, uz očekivano dodatno pogoršanje makro ambijenta sa mogućim američkim carinama. 

Depozitna stopa – šest smanjenja u manje od godinu dana

Izvor: Trading Economics

U saopštenju centralne banke se navodi da je „monetarna politka postala manje restriktivna, jer smanjenje kamatnih stopa čini novo zaduživanje jeftinijim za preduzeća i domaćinstva, a rast kredita se ubrzava“. U saopštenju se navodi i da je „monetarna politka postala manje restriktivna, jer smanjenje kamatnih stopa čini novo zaduživanje jeftinijim za preduzeća i domaćinstva, a rast kredita se ubrzava“.

Tržište trenutno sa verovatnoćom manjom od 50 procenata očekuje novo smanjenje kamata u aprilu, dok su sedam dana ranije ove šanse stajale na oko 60 procenata. 

Mogu li akcije Tesle povratiti auru? – Akcije najvećeg američkog proizvođača e-vozila, Tesla (TSLA), pale su prošle sedmice dodatnih 10 procenata nakon što su počeli pristizati sve jasniji podaci da prodaja kompanijskih e-vozila drastično slabi, u velikoj meri usled Maskovog političkog angažmana. Akcije Tesle izbrisale su skoro sve dobitke od dolaska Trampa na vlast, dok su od početka godine u minusu oko 35 odsto.  

Teslina prodaja u Nemačkoj pala je u januaru skoro 60 odsto, u prošlom mesecu čak 76 odsto, dok se tek malo blaži pad beleži u ostalim najvećim tržištima evrozone, koja inače u istom periodu beleže rast ukupnog tržišta e-vozila. U Kini se februarska prodaja Tesle prepolovila, dok u SAD najbolje stoji sa procenjenim padom od dva odsto u prva dva meseca.

Iako Teslina prodaja trpi i zbog ostarelog asortimana modela, više su nego izvesne posledice „desničarenja“ Maska, naročito na međunarodnom terenu gde nije bilo novog rezervoara kupaca poput pristalica republikanaca u SAD, ranije ne toliko zainteresovanih za e-vozila. 

Tesla je svoj uspeh u prošlosti u znatnoj meri zasnivao na velikoj lojalnosti kupaca, koja se u međuvremenu dobrano istopila sa ranga Mercedesa na rang proizvođača automobila poput Lincoln-a. Teško je zamisliti da bi se novi zaokret nabolje mogao ostvariti bez promene u (ne)popularnosti Maska čiji je odraz više nego jasno utisnut u snagu ovog brenda.