Niže kamate gurnule akcije na nove rekorde

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  15-19. septembar, 2025. 

Američko tržište akcija zabeležilo je rast i treću nedelju zaredom nakon što je usledilo dugo očekivano smanjenje kamata od strane Fed-a. Indeks S&P 500 porastao je u sedmici 1,2 odsto na 6.664,4 poena, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, dobio na vrednosti 2,2 odsto. Od početka godine ovi indeksi beleže rast od 13,3 odnosno 17,2 odsto, respektivno.

Fed smanjio kamatu, neizvestan put do kraja godine – Septembarsko zasedanje Fed-a potvrdilo je široko očekivanu odluku – po prvi put od decembra prošle godine ova centralna banka smanjila je depozitnu stopu na 4,00-4,25 odsto, a ovakva odluka potvrđena je glasanjem članova Monetarnog odbora sa 11-1, što je prilično veća saglasnost od očekivanja tržišta.

Sa sve vidljivijim slabljenjem tržišta rada, Fed se našao u raskoraku oko svog dvostrukog cilja – održati stabilne cene uz punu zaposlenost. Stoga je čelnik ove centralne banke, Pauel, saopštio da se ova odluka o smanjenju kamata može posmatrati kao „menadžment rizika“ s obzirom da je počelo da se „hladi“ tržište rada. Ovaj izjava pojačala je sumnje investitora da ovo možda neće biti početak dugotrajnijeg ciklusa smanjenja kamata.

Članovi Odbora očekuju dva smanjenja kamata do kraja godine, ali uz veliko neslaganje oko ove trajektorije. Deset članova očekuje još dva smanjenja kamata, u oktobru i decembru, dok devet članova očekuje samo jedno dodatno smanjenje u 2025. godini. Posmatrano na srednje staze, uz takođe veliku disonantnost tonova, članovi Odbora projektuju samo jedno smanjenje u 2026. godini (konsenzus tržišta tri smanjenja) i još jedno u 2027. godini, te bi dugoročna neutralna stopa trebalo da padne na nivo od 3,0 procenta.

Russel 2000 na maksimumu posle četiri godine – Indeks kompanija male tržišne kapitalizacije, Russell 2000, stigao je prošle sedmice do nove rekordne vrednosti po prvi put nakon novembra 2021. godine.

Russel se domogao nivoa poslednji put viđenih u postpandemiji 

Izvor: WSJ

Ovome je znatno doprineo Fed, s obzirom da su kompanije sa malom tržišnom kapitalizacijom više osetljive na cenu zaduživanja, u odnosu na velike kompanije, jer se više oslanjaju na eksterne izvore finansiranja. Takođe, ove kompanije su više osetljive na promene u uslovima poslovanja, pa bi eventualni dalji pad kamata koji je skopčan sa pogoršanjem tržišta rada pre značio lošu vest za ovaj segment privrede (slično kao i kada su ciklične akcije u pitanju).

Indeks Russel 2000 koji je od početka godine u plusu skoro 10 procenata, celokupan rast je ostvario od početka avgusta nakon što je počela da pada neizvesnost oko promene američke trgovinske politike i postala izvesnija trajektorija smanjenja kamata.

Uprkos ubrzanom oporavku u proteklih mesec i nešto dana, očekivani PE racio ove indeksne korpe je trenutno na oko 18,2x i, istorijski posmatrano, i dalje beleži povišeni diskont u vrednovanju u odnosu na indeks S&P 500.

Ima li spasa za Intel, NVIDIA poslednja šansa? – Na korporativnom polju, kada je u pitanju glavna scena, u centru pažnje je bila pomalo iznenađujuća odluka dizajnera čipova NVIDIA da uloži pet milijardi dolara u Intel kako bi sa ovim posrnulim tehnološkim divom zajedno razvijala proizvode za Data centre i personalne računare.

Intel u tekućoj godini beleži rast od oko 48%

Izvor: Seeking Alpha

Pre ovog ulaganja američka država je saopštila da će preuzeti udeo od 10 odsto u ovoj kompaniji, dok je Intel prošlog meseca obelodanio i investiciju vrednu dve milijarde dolara od japanske investicione firme SoftBank. Intel će proizvoditi prilagođene x86 centralne procesore koje će NVIDIA integrisati u svoju AI infrastrukturu, a takođe će raditi na sistemima čipova koji će biti korićeni u NVIDIA čipletama koje pokreću PC-eve.

Akcije Intela na ovu objavu skočile su oko 30 procenata, da bi kasnije neutralisale deo ovih dobitaka i nedelju završile u plusu od oko 23 odsto. I nakon ovog oporavka Intel beleži pad od oko 40 procenata u poslednjih pet godina, dok je NVIDIA bila glavni dobitnik talasa ulaganja u sisteme zasnovane na primeni veštačke inteligencije sa rastom u istom periodu od 14 puta.