Nove oscilacije i pad tržišta akcija

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  14-17. april, 2025. 

Praznična trgovačka sedmica donela je nastavak volatilnosti koja je tokom aprila postala nova norma kretanja tržišta. Dešavanja na polju američkih carina nastavile su da kreiraju investicioni ambijent, a indeks S&P 500 zabeležio je novi nedeljni pad, sedmi u poslednjih devet sedmica. Ova korpa 500 najvećih američkih kompanija oslabila je 1,5 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao 2,6 odsto. 

Carine i dalje drže tenzije na tržištu – Američka trgovinska politika i odnosi sa glavnim trgovačkim partnerima SAD ostali su glavni činioci kretanja tržišta, a prošle sedmice provejavale su i prilično konfuzne informacije na tom polju. Nakon što je nedelja otpočela u optimističkom tonu u vezi sa izuzećem carina na elektronske uređaje i čipove, usledilo je saopštenje Bele kuće da će mere biti privremene do uvođenja sektorskih carina. I dok su sporadično pristizale vesti od strane američke administracije oko napretka u pregovorima sa trgovinskim partnerima, eskalacija odnosa sa Kinom je nastavljena. 

Od ranije prisutne izvozne sankcije na sofisticirane tehnološke proizvode američka administracija je dodatno pojačala protekle sedmice. Glavni američki predstavnici industrije čipova, NVIDIA i AMD, izvestili su o dodatnim troškovima u svetlu novih izvoznih ograničenja američke administracije, uvedenih kako bi se osujetio napredak glavnog globalnog rivala na polju tehnologije i veštačke inteligencije (AI). 

NVIDIA – produbljen trend pada u tekućoj godini

Izvor: Seeking Alpha

Najveći američki dizajner, NVIDIA, saopštio je da će u tekućem kvartalu sprovesti rezervisanja od oko 5,5 milijardi dolara, vezana za izvoz grafičkih procesora H20 u Kinu i druge destinacije. Ova kompanija je u februaru saopštila da su prihodi iz Kine pali na polovinu nivoa pre uspostavljanja kontrole izvoza. Potiskivanje kompanije sa tržišta dolazi u situaciji sve jače konkurencije, a sama NVIDIA je drugu godinu zaredom navela Huawei kao konkurenta u svom godišnjem izveštaju, dok je razvoj kineskog startapa Deep Seek početkom godine poprilično uzdrmao američki tehnološki sektor. 

Fed u mogućoj dilemi oko ostvarenja dualnog cilja – Na makro planu dominirale su aktivnosti centralne banke, kao i novi pritisci američkog predsednika Trampa na rad ove nezavisne institucije. Čelnik Fed-a, Pauel, izrazio je zabrinutost oko posledica carina koje bi mogle trajati duže od očekivanja, uključujući i pritisak na ostvarenje dualnog cilja centralne banke – stabilne cene i dobra uposlenost. 

On je saopštio da bi se Fed mogao naći u dilemi oko ostvarivanja ova dva cilja, dok nije želeo da naznači indikacije gde bi kamate mogle da idu. „Za sada smo u dobroj poziciji da sačekamo jasniju situaciju pre nego što razmotrimo bilo kakve izmene naše monetarne politike“, saopštio je Pauel.

Nastavljen trend u divergenciji monetarnih politika

Izvor: Investopedia

Tramp je ponovo kritikovao čelnika centralne banke što nije otpočeo snižavanje kamata, navodeći kako je razmišljao da li da mu prekine mandat koji traje do maja naredne godine. Analitičari vide veliki rizik po tržište akcija ukoliko nova američka administracija ugrozi nezavisnost centralne banke. 

ECB snizio kamate, evro jača – S druge strane Atlantika, Evropska centralna banka (ECB) je ponovo smanjila kamate nakon što su tenzije oko američke trgovinske politike stvorile veliku neizvesnost oko privrednog rasta ovog ekonomskog i političkog bloka. 

ECB je depozitnu stopu smanjila na nivo od 2,25 odsto, što je duplo niža osnova za cenu zaduživanja u odnosu na ključnu kamatu Fed-a koja se i dalje nalazi u rasponu 4,25-4,50 procenata. Uprkos ovoj divergenciji u vođenju monetarnih politika, evro je nastavio da jača u odnosu na dolar i samo u aprilu je dobio na vrednosti više od pet procenata u odnosu na američku valutu. 

Iz ECB-a su naznačili da bi carine mogle negativno uticati na privredni rast evrozone, dok je „neto uticaj na inflaciju u ovom trenutku manje jasan“. Čelnica ove centralne banke, Lagar, naglasila je da iako su ekonomski izgledi „zamagljeni izuzetnom neizvesnošću“, ekonomija evrozone je „izgradila otpornost na globalne šokove“. Ona je i dodala da je privreda evrozone verovatno zabeležila rast u prvom tromesečju.