Novi pad indeksa, tehnološke akcije pod pritiskom

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 22-26. jul, 2024. 

Uprkos oporavku poslednjeg trgovačkog dana, američko tržište akcija nastavilo je pad i drugu sedmicu zaredom, pre svega usled nastavka rasprodaje tehnoloških akcija. Indeks S&P 500 oslabio je u sedmici 0,8 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao dodatnih 2,1 odsto i sada beleži korekciju od preko šest procenata u poslednje dve sedmice.

Nasdaq na ivici tehničke korekcije – Nasdaq se u sredu stropoštao više od tri procenta, što je bio njegov najlošiji dan u tekućoj godini i prva korekcija ovog intenziteta u više od 400 trgovačkih dana. Na trenutke u četvrtak, ova korpa tehnoloških akcija pala je skoro 10 procenata od nedavnog maksimuma, što je granica tehničke korekcije. Okidač za popriličnu paniku investitora bile su objave Alphabet-a i Tesle koje su predstavljale uvertiru za rezultate najvećih tehnoloških akcija koje su bili glavni pokretači tržišta od početka godine. Rezultati Alphabet-a bili su iznad očekivanja, nakon što je kompanija i četvrti kvatral zaredom zabeležila dvocifrenu stopu rasta, ali su ulagače zabrinuli nastavak visokih kapitalnih ulaganja i najavljeni pritisak na profitne margine u tekućem tromesečju usled povećanih troškova amortizacije. Teslina profitabilnost došla je ispod očekivanja, dok je oštar pad u vrednosti akcija u velikoj meri posledica i njihovog munjevitog oporavka nakon objave podataka o isporukama vozila početkom meseca. Ove sedmice će ostale velike tehnološke kompanije objaviti kvartalne rezultate, najpre Microsoft, a potom Meta, Apple i Amazon.

Američki privredni rast ubrzao u 2Q – Oporavak tržišta akcija sa nedeljnog minimuma usledio je nakon što je u četvrtak objavljeno da je američki BDP u periodu april-jun porastao prilagođenom godišnjom stopom od 2,8 odsto, što je bilo znatno više od očekivanih 2,1 odsto i rasta od 1,4 odsto u prvom tromesečju. Struktura ovog rasta ukazuje na prilično dobru situaciju u američkoj privredi koju bi dodatno moglo da podstakne obaranje kamata od septembra. Lična potrošnja je pomogla da se ubrza privredni rast, kao privatne investicije u zalihe i nestambena ulaganja u osnovna sredstva. Troškovi lične potrošnje porasli su u kvartalu 2,3 odsto, u odnosu na rast od 1,5 odsto u prvom tromesečju. Potrošnja i usluga i robe zabeležila je solidan rast u kvartalu. Zalihe su takođe bile značajan činilac rasta, dodajući 0,82 procenta poena ukupnom privrednom rastu. Vladina potrošnja je rasla stopom od 3,9 odsto, uključujući i izdatke za odbranu od 5,2 odsto. Na negativnoj strani stajao je uvoz koji je skočio 6,9 odsto i doneo je negativan spoljnotrgovinski rezultat s obzirom da je izvoz porastao tek dva odsto.

Skroman rast privrede evrozone na početku 3Q – Evropske akcije nisu izbegle negativan sentiment sa američkog tržišta, ali su u proseku ostvarile znatno bolji učinak na nedeljnom nivou. Ovaj ishod usledio je uprkos tome što su preliminarni podaci pokazali da je privredna aktivnost evrozone dodatno usporila u julu i nalazi se tik iznad granice koja odvaja rast od kontrakcije. Preliminarni PMI kompozitni pokazatelj S&P Global-a pao je u julu na 50,1 sa 50,9 poena iz juna, i bio je ispod konsenzusa od 51,1 poen. PMI sektora usluga pao je na 51,9 ovog meseca sa 52,8 u junu, a takođe je bio niži u odnosu na konsenzus od 53,0 poena. Privredni subjekti koji se bave uslugama suočili su se sa oštrijim povećanjem ulaznih troškova ovog meseca, ali su podigli cene po nižoj stopi. Indeks cena proizvoda smanjen je na 53,2 sa 53,5 poena. Ovo bi moglo dati podsticaj ECB-u da nastavi sa daljim smanjenjem kamata. Proizvodni PMI pokazatelj pao je na sedmomesečni minimum od 45,6 sa junskih 45,8 poena, a indeks zaposlenosti u ovom sektoru pao je najbržim tempom od decembra spustivši se na 46,8 sa junskih 47,5 poena.