NEDELJNI IZVEŠTAJ, 19-23. septembar, 2022. 

Dow Jones  S&P 500 Nasdaq Comp. DAX 40  Shangai Comp.
29.590,41 -4,00% 3.693,23 -4,65% 10.867,93 -5,07% 12.284,19 -3,59% 3.088,37 -1,22%
         

Novo podizanje kamata od strane Fed-a i nekolicine drugih centralnih banaka, s jedne strane, i dalji recesioni signali, s druge, doneli su pravu rasprodaju na svetskim berzama protekle sedmice. Akcije na Njujorškoj berzi pale su u proseku 4-5 odsto, a tokom petka indeks S&P 500 se spuštao ispod minimuma postignutog u junu ove godine.

Fed podigao kamatu 75bp treći put zaredom – Američka centralna banka, Fed, odlučila je da treći put zaredom podigne ključnu kamatnu stopu za 75 baznih poena, koja je nakon ovog povećanja dostigla raspon 3,00-3,25 odsto. Projekcije sa sastanka ukazuju da je Fed rešio da još više da zaoštri monetarnu politiku sa očekivanim podizanjem kamata na poslednja dva zasedanja u tekućoj godini od najmanje 1,25 procentnih poena. Zvaničnici Fed-a očekuju postizanje „terminalne stope“ (najviši nivo kamate pre nego što centralna banka počne da je smanjuje) na nivou od 4,60 odsto u 2023. godini. To ukazuje na jedno povećanje kamate od 25 baznih poena naredne godine ali bez njenog kasnijeg smanjenja.

Privreda evrozone nastavila negativan trend i u septembru – Poslovna aktivnost evrozone nastavila je silazni trend u septembru, treći mesec zaredom, sa najnižom vrednošću PMI kompozitnog pokazatelja u poslednjih 20 meseci, pokazuju podaci S&P Global-a. Premda je intezitet smanjenja blag u odnosu na prethodni mesec, ako se izuzme period pandemije silazni trend privrede evrozone je najoštriji još od 2013. godine. Kompozitni PMI pokazatelj evrozone spustio se na 48,2 sa avgustovskih 48,9 poena i bio je u skladu sa očekivanjima tržišta. Ovi fleš podaci ukazuju pad BDP-a evrozone u trećem kvartalu od 0,1 odsto.

Velike akcije centralnih banaka – Centralna banka Engleske, Bank of England (BoE), povećala je ključnu kamatnu stopu sa 1,75 na 2,25 odsto, uprkos očekivanju da će britanska privreda u trećem kvartalu pasti 0,1 odsto, što bi nakon pada u drugom tromesečju trebalo da označi tehničku recesiju u ovoj ekonomiji. Takođe, centralna banka Švajcarske podigla je kamatu za 75 baznih poena, čime je okončan višegodišnji period negativnih stopa. S druge strane, centralna banka Japana zadržala je negativnu stopu i intervenisala na deviznom tržištu po prvi put od 90-ih kako bi suzbila dalji pad nacionalne valute.