Oktobar doneo šesti mesec rasta na Volstritu

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  27-31. oktobar, 2025. 

Šesti mesec zaredom američko tržište akcija beleži uzlazni trend, faktički od aprila kada je Tramp uzdrmao globalne berze najavom drakonskih carina. Protekla sedmica obeležena je mahom dobrim korporativnim objavama velikih tehnoloških kompanija, novim spuštanjem kamata Fed-a i dogovorom kineskog i američkog lidera. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, skočio je 2,2 odsto, dok je S&P 500 dobio na vrednosti 0,7 odsto.

Američki predsednik izdejstvovao je jednogodišnji sporazum sa Kinom u vezi sa isporukom kritičnih minerala, dok je zauzvrat obezbedio spuštanje carina sa 20 na 10 odsto kada je u pitanju kontrola izvoza hemikalija za fentanil, što će ukupnu carinsku stopu na kinesku robu oboriti na 47 odsto.

Fed spustio kamate, decembarsko smanjenje neizvesno – Na makroekonomskom nivou u centru pažnje je bilo zasedanje Fed-a koje je očekivano donelo drugo smanjenje kamata zaredom za 25 baznih poena. Fed je spustio kamatu na raspon 3,75-4,00, a takođe i najavio zaustavljanje postupka smanjenja portfelja obveznica koje u aktivi drži ova centralna banka.

Kamata Fed-a vs. cena stambenih kredita 

Izvor: NAHB

Ova odluka došla je delimično i kao rezultat sve jačih signala da dolazi do zaoštravanja na tržištu kratkoročnog kreditiranja pa i nije izazvala veliko iznenađenje. Fed je počev od pandemije podigao portfelj hartija od vrednosti sa oko četiri milijarde na skoro devet hiljada milijardi dolara kako bi većom likvidnošću sprečio pad privredne aktivnosti. U međuvremenu ovaj portfelj trezoraca i hipotekarnih hartija je smanjen na oko 6,6 hiljada milijardi dolara.

Ono što je na zasedanju Fed-a došlo kao iznenađenje jeste izjava čelnika ove centralne banke, Pauela, da je „daleko od toga da je odluka o smanjenju kamate u decembru već doneta“. Tržište je nakon ove izjave verovatnoću za obaranje kamata narednog meseca spustilo sa 90 na ispod 70 procenata.

Big Tech odličan u 3Q, CAPEX ne staje – Na korporativnom planu, kvartalne rezultate poslovanja objavile su najvažnije kompanije današnjice koje posluju u tehnološkoj sferi. Objave kompanija Microsoft, Alphabet, Meta, Apple i Amazon bile su i svojevrsni test za aktuelni talas primene generativne veštačke inteligencije (AI) koju listom finansira nekolicina ovih tehnoloških giganata.

Ove kompanije su u proseku zabeležile visoke dvocifrene stope rasta kapitalnih ulaganja, najavivši ubrzanje ovog trenda u narednoj godini. U pojedinim slučajevima kapitalna ulaganja u kvartalu bila su veća od kvartalnih profita kompanija (Amazon), prilično bliska krajnjem rezultatu (Microsoft) ili sa značajno velikim ubrzanjem (Meta).

Najnegativniju akciju na očekivani rast kapitalnih ulaganja pokazali su akcionari Mete koji su oborili akcije kompanije više od 11 procenata nakon što je i kvartalni profit drastično oboren jednokratnim poreskim rashodom. S druge strane, Amazon je skočio skoro 10 procenata pošto je zaustavljeno usporavanje prihoda u segmentu cloud usluga, a ulagači su pozdravili i rezultate Alphabet-a koji je ostvario najveću rast poslovanja u cloud segmentu u poslednja tri meseca.

Tehnološke kompanije su, u proseku, zabeležile visoke stope rasta poslovanja – Meta je registrovala rast prihoda od 26 odsto, Alphabet i Microsoft 16 odsto, a Amazon 13 odsto. Apple je ostao sa relativno niskom stopom rasta prihoda od osam odsto, premda su usluge ove kompanije zabeležile rast od 15 odsto.

Kamata ECB-a i dalje nepromenjena – Evropska centralna banka (ECB) po treći put zaredom ostavila je kamatu nepromenjenu, nakon što je inflacija u evrozoni ostala oko targeta ECB-a od dva odsto.

Kamata je poslednji put smanjena na nivo od 2,0 odsto u junu i faktički je prepolovljena nakon što je dostigla 4,0 odsto u sprovođenom oštrom ciklusu podizanja kamata tokom borbe sa inflacijom. Indeks potrošačkih cena u septembru porastao je na 2,2 odsto, što je pripisano rastu cena usluga, te je ECB ostala oprezna oko nastavka smanjivanja cene novca.

Inflacija u evrozoni fluktuira oko targeta ECB-a od dva odsto 

Izvor: FT

Kada je u pitanju privredna aktivnost ovog ekonomskog i političkog bloka, prethodno je objavljeno da je privreda evrozone u trećem tromesečju porasla 0,2 odsto kvartalno, što je bilo iznad očekivanja. Privreda evrozone ostala je relativno otporna uprkos rastućoj neizvesnosti nakon uvođenja visokih američkih carina.

Evro je tokom sedmice oslabio nadomak nivoa od 1,15 dolara, a poslednji put tu granicu ova valuta je testirala početkom avgusta tekuće godine.