Oporavak akcija uprkos slabijem izveštaju o inflaciji

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 8-12. januar, 2024. 

Šokantni pad tržišta akcija u prvoj nedelji januara smenio je optimizam ulagača i to uprkos činjenici da je izveštaj sa tržišta rada došao ispod očekivanja. Prinosi na 10-ogodišnje obveznice ponovo su pali ispod nivoa od četiri procenta, a najveći skok u sedmici zabeležile su tehnološke akcije. Indeks S&P 500 registrovao je rast od 1,8 odsto, dok je Nasdaq dodao na vrednosti više od tri procenta.

Inflacija tvrda i iznad očekivanja – Indeks potrošačkih cena u decembru porastao je 0,3 odsto na mesečnom nivou, iznad konsenzusa od 0,2 odsto. Na godišnjem nivou inflacija je iznosila 3,4 odsto, takođe iznad konsenzusa od 3,2 odsto. Isključujući volatilne cene hrane i energenata, bazna inflacija je porasla 0,3 odsto na mesečnom nivou i 3,9 odsto godišnje, u odnosu na očekivanih 0,3 odnosno 3,8 odsto, respektivno. Najveći deo rasta došao je sa strane troškova stanovanja. Ova kategorija je porasla 0,5 odsto na mesečnom nivou i činila je više od polovine rasta indeksa. Na godišnjem nivou, trošak stanovanja je porastao 6,2 odsto i bio je oko dve trećine rasta inflacije. Iako je izveštaj generalno bio lošiji od očekivanja, podaci teško da su mogli promeniti stav Fed-a da su kamate dostigle zenit i da će u 2024. uslediti njihov silazni trend. Ali svakako je uneo dozu realnosti među investitore da će pad inflacije sa aktuelnih nivoa biti mnogo mukotrpniji nego sa ranijih viših stopa. Indeks proizvođačkih cena, koji je stigao u petak, doneo je nešto relaksacije na tržište s obzirom da je pao 0,1 odsto mesečno u odnosu na očekivani rast istom stopom.

Banke otvorile sezonu objava rezultata – Krajem sedmice počela je i sezona objava kvartalnih finansijskih rezultata za period oktobar-decembar koji je obeležilo smanjivanje očekivanja ulagača brzinom znatno većom od petogodišnjeg i desetogodišnjeg proseka. Uprkos tome, očekuje se rast profita drugi kvartal zaredom, istina umanjenom stopom od 1,3 odsto u odnosu na 4,9 odsto u prethodnom tromesečju. Banke su prve izašle na crtu, a listom su ostvarile niže profite usled jednokratnog troška prema federalnoj agenciji za osiguranje depozita na konto prošlogodišnje intervencije na tržištu i osiguranja stabilnosti finansijskog sistema. Tako je JPMorgan, najveća američka banka koja se često predstavlja i kao lakmus za čitavu američku privredu, pretrpeo trošak od skoro tri milijarde dolara. Uprkos padu profita u četvrtom kvartalu ova banka je u 2023. ostvarila rekordni rezultat u istoriji u velikoj meri zahvaljujući skoku neto prihoda od kamata. Ovaj trend biće nastavljen i u 2024. godini ali je uprava banke i dalje pri opreznom stavu koji je zasnovan na očekivanom dužem periodu visoke inflacije i nastavku delovanja nekoliko izraženih geopolitičkih rizika.

Bitcoin ETF-ovi dobili zeleno svetlo – Dugo očekivana odluka američke Komisije za hartije od vrednosti (SEC) da odobri izdavanje ETF-ova (exchange-traded funds) u čijoj je osnovi bitcoin stigla je protekle sedmice. Euforija oko ove činjenice nakratko je podigla ovu kriptovalutu na nivo od preko 48 hiljada dolara, da bi se ubrzo spustila ispod nivoa gde se nalazila prethodne sedmice, oko 42-43 hiljade dinara. SEC je godinama odbijala spot bitcoin ETF-ove, tvrdeći da nije bilo dovoljno nadzora za prevare i manipulacije na tržištima na kojima se trguje bitcoin-om. Štaviše, SEC je i ovaj put naglasila potrebu za oprezom ulagača zbog rizika povezanih sa kriptovalutama i ukazala na razlike sa ETF-ovima u čijim osnovama je roba – „bitcoin je drugačiji jer je to pre svega špekulativna, volatilna imovina koja se takođe koristi za nezakonite aktivnosti uključujući ucenjivanje, pranje novca, izbegavanje sankcija i finansiranje terorizma“. Bitcoin, koji je duplirao vrednost u poslednjih godinu dana, veliki deo rasta ostvario je proteklih meseci u očekivanju odobrenja ETF-ova i lakšeg pristupa kapitalu pojedinačnih i institucionalnih investitora.