Oporavak tržišta u turbulentnoj nedelji

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  7-11. april, 2025. 

Protekla trgovačka sedmica donela je najveći sedmični rast Volstrita od novembra 2023. godine, ali teško da se ovim podatkom mogu i približno opisati sva berzanska dešavanja u ovom kratkom periodu. Indeks S&P 500, koji je na početku nedelje otpočeo silazni trend tržišta, uknjižio je sedmični rast od 5,7 odsto nakon što je Tramp odložio primenu recipročnih carina. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, beležio je još veće fluktuacije, ali je na kraju nedelje uknjižio rast od 7,3 odsto.

Carine i dalje kroje trend tržišta – Američke carine, te vesti i špekulacije oko ove teme, bili su dominantni faktori koji su kreirali tržišne trendove protekle sedmice. Nakon što je Tramp najavio mere kojima nastoji redefinisati trgovinske odnose SAD i sveta, indeks S&P 500 je na startu sedmice nastavio žestoku rasprodaju, skliznuvši prvi put od 2022. godine u silazni trend tržišta, koji označava korekciju veću od 20 procenata u odnosu na prethodno dostignut maksimum. Rasprodaju akcija pratila je i panika na tržištu obveznica gde je cena američkog duga drastično porasla. Prinos na 10-ogodišnje obveznice je porastao sa 4,0 na 4,5 odsto, dok je prinos na 30-ogodišnje obveznice skočio sa 4,42 na 4,88 odsto.

Ove dramatične okolnosti na tržištu ponukali su američkog predsednika da iznova iznenadi investicionu javnost saopštenjem da pauzira primenu recipročnih carina na period od 90 dana. Ova objava koja je stigla u sredu usred trgovačkog dana vinula je indeks S&P 500 skoro 10 procenata, što je njegova najveća dnevna pozitivna promena još od 2008. godine i fluktuacija tokom svetske ekonomske krize.

Tramp je većini američkih trgovinskih partnera spustio uvedene carine na 10 procenata na 90 dana kako bi omogućio pregovore sa tim zemljama. Ova pauza objavljena je svega nekoliko sati nakon što je roba iz skoro 90 zemalja postala predmet strožih, takozvanih recipročnih carina koje su uvedene u cilju smanjivanja američkog trgovinskog deficita i podsticanja procesa industrijalizacije. Izuzetak je bila Kina kojoj je Tramp dodatno uvećao carine, a u međusobnom nadgornjavanju do kraja nedelje stopa je dostigla nivo od 145 procenata. Kineska strana je povećala namete na američku robu na 125 procenata.

Završetak burne trgovačke sedmice nije označio i kraj turbulentnih dešavanja na polju kreiranja nove trgovinske politike. Američka administracija je u petak uveče saopštila da će mobilnih telefoni, elektronski uređaji i čipovi biti izuzeti od inicijalno propisanih carina, da bi  tokom vikenda visoki državni zvaničnici ugasili ova nadanja, navodeći da će ovo oslobađanje biti tek privremeno dok se ne odrede sektorske carine.

Bazna inflacija najniža od 2021. godine – U ovakvim okolnostima gotovo nezapaženo je prošao izveštaj o inflaciji koji je pokazao pad inflatornih pritisaka i kada su ukupna i bazna inflacija u pitanju.

Indeks potrošačkih cena pao je na mesečnom nivou 0,1 odsto odnosno godišnje porastao 2,4 odsto, što je bilo ispod konsenzusa od 2,6 odsto. Bazna inflacija porasla je 0,1 odsto mesečno i 2,8 odsto godišnje, takođe ispod konsenzusa od 3,0 odsto. Ovo je prvi pad bazne inflacije ispod nivoa od tri odsto u poslednje četiri godine.

Posustajanje inflacije u senci najavljenih carina 

Izvor: CNBC

Pad cene goriva od 6,3 odsto doprineo je korekciji od 2,4 odsto indeksa cena energenata. Cena hrane su porasle 0,4 odsto na mesečnom nivou. Troškovi stanovanja, koji predstavljaju najtvrđu komponentu indeksa, porasli su svega 0,2 odsto u martu odnosno 4,0 odsto na godišnjem nivou, što je najslabiji rast od novembra 2021. godine.

S padom inflacije verovatnoća da će Fed zadržai kamatu u maju nalazi se na čvrstih 80 odsto, dok su šanse za smanjenje u junu pale na oko 64 odsto.

Banke otvorile sezonu objava rezultata – I početak sezone korporativnih objava koje su u petak tradicionalno otvorile najveće američke banke ostao je u senci dominacije teme o carinama.

Očekuje se da su kompanije iz indeksne korpe u prvom tromesečju ostvarile rast profita od 5,8 odsto, što bi bio sedmi kvartal rasta poslovanja. No, očekivanja investitora beleže kontinuirani pad u protekla tri meseca i faktički su prepolovljena u odnosu na kraj decembra. Sličan trend važi za čitavu 2025. godinu u kojoj se u skladu sa aktuelnim makroekonomskim i geopolitičkim okolnostima više ne očekuje dvocifrena stopa rasta profita.

Izvor: Bloomberg

Banke su listom objavile rezultate bolje od očekivanja, ali su i naglasile nervozu i među kompanijama i potrošačima. Termini kao što su „neizvesnost“, „turbulencija“ i „nepoznati faktori“ zabeležili su drastično veću frekvenciju spominjanja u odnosu na prethodne prezentacije kvartalnih rezultata.

Najveća američka banka, JPMorgan, objavila je projekciju verovatnoće recesije u svetskoj i američkoj privredi u tekućoj godini od 50 procenata, što je blagi pad sa 60 odsto s početka meseca. U očekivanju sporijeg privrednog rasta i veće inflacije, ova banka je povećala troškove po očekivanim kreditnim gubicima na 3,3 milijarde dolara u odnosu na 1,9 milijardi dolara prošle godine i 2,6 milijardi dolara u četvrtom tromesečju.