Optimizam investitora pogurao berze na kraju 1Q

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  27-31. mart, 2023. 

Uprkos prisutnim odjecima skorašnje krize poverenja u bankarski sistem i neizvesnostima u pogledu rasta globalne privrede, svetske berze su prvo tromesečje okončale sa natprosečnim prinosima, a indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, registrovao je najbolji kvartal u postpandemijskom periodu. Indeks S&P 500 oporavio se sedam procenata u tekućoj godini, dok je nemački DAX, kao i prošle godine, imao bolji učinak – u prvom kvartalu skočio je 12,2 odsto što je znatno preko njegovog prosečnog rasta na nivou cele godine. Posmatrano samo u prošloj sedmici američki indeksi su porasli više od tri procenta, dok je nemačko tržište neutralisalo čitav pad izazvan bankarskom krizom nakon što je reperni indeks DAX porastao 4,5 odsto.

Slabe inflatorni pritisci u SAD – Američki indeks troškova lične potrošnje u februaru, koji isključuje cene hrane i energenata, porastao je u februaru 0,3 odsto što je niže u odnosu na konsenzus od 0,4 odsto i januarski rast od 0,5 odsto. Na godišnjem nivou ovaj pokazatelj porastao je 4,6 odsto, što predstavlja blago usporavanje u odnosu na januar. Ovakvi trendovi, s obzirom da je reč o podacima koje Fed najviše koristi kao procenu inflatornih kretanja, dali su optimistički ton tržištu. Pojedini analitičari uveliko očekuju da bi inflacija u SAD do kraja godine mogla da padne ispod četiri odsto što bi moglo otvoriti vrata Fed-u za početak smanjenje kamata.

Oštar pad inflacije u evrozoni – Inflacija u evrozoni u martu pala je na najniži nivo u poslednjih godinu dana nakon nastavka pada troškova energenata. Harmonizovani indeks potrošačkih cena u evrozoni spustio se u martu na 6,9 odsto, u odnosu na 8,5 odsto prethodnog meseca, što je njegov najniži nivo od februara prošle godine. Ovaj pad usled korekcije u ceni energenata od 0,9 odsto bio je oštriji u odnosu na konsenzus od 7,1 odsto. Međutim, bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene energenata i hrane, dostigla je u martu istorijski najvišu vrednost od 5,7 odsto u odnosu na 5,6 odsto prethodnog meseca i ostavila povišeni pritisak na ECB koja bi trebalo u maju da odluči da li nastavlja sa ciklusom dizanja kamata.

OPEC+ dodatno smanjuje proizvodnju – Saudijska Arabija i drugi članovi kartelske organizacije OPEC+ objavili su u nedelju novo smanjenje proizvodnje na nivou od 1,16 miliona barela po danu (bpd) nakon što se cena sirove nafte tipa Brent tokom nedavne krize u bankarskom sistemu spuštala na 70 dolara po barelu. Najavljeno smanjenje proizvodnje stupa na snagu od maja a najveći teret poneće Saudijska Arabija u obimu od pola miliona bpd. Ovo smanjenje bi doprinelo ukupnoj proizvodnji ovog kartela nižoj za 3,66 miliona bpd što čini oko 3,7 odsto globalne tražnje. Danas će biti održan sastanak članica OPEC+ na nivou ministara koji bi trebalo da potvrdi smanjenje od 2 miliona bpd koje je na snazi do kraja 2023. godine.