Prekinut silazni trend, akcije blizu rekordnih nivoa

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  10-14. februar, 2025. 

Dvonedeljni silazni trend američkog tržišta kapitala prekinut je protekle sedmice, uprkos negativnom izveštaju o inflaciji. Zamah pozitivnom sentimentu ulagača dao je blaži nastup Trampove administracije prema najavljenim carinama, pa je indeks S&P 500 ojačao 1,5 odsto, zadržavši se na milimetre od istorijski najviše vrednosti. 

Carine i dalje ključna reč tržišta – I prošla sedmica otpočela je burnim aktivnostima nove američke administracije koja je donela carine od 25 procenata na uvoz čelika i aluminijuma u SAD, te najavila za drugi deo nedelje recipročne carine za sve trgovinske partnere. Međutim, ovaj memorandum predstavljen u četvrtak doneo je nešto blaži ton i tajming koji je pomeren u prolećne dane. 

Tramp je saopštio da će prema planu SAD tretirati necarinske politike drugih zemalja kao nepoštenu trgovinsku praksu koja kao odgovor nalaže carine. One neće stupiti momentalno na snagu već će Ministarstvo trgovine nakon sprovedene studije odrediti nivo carina za svaku pojedinačnu zemlju. Iz ovog Ministarstva su saopštili da očekuju da će ove studije biti završene do 1. aprila ove godine. 

Tramp je takođe naglasio da su dodatne carine, uključujući i one na uvoz automobila, na putu. Nova američka administracija je zasad uvela carine Kini, Kanadi i Meksiku, s tim da su za dve poslednje zemlje privremeno stopirane nakon što su obećale da će suzbiti ilegalne prelaze i trgovinu drogom na svojim granicama sa SAD.

Inflacija raste i treći mesec zaredom – Na makroekonomskom polju u centru pažnje je bio izveštaj o inflaciji, koja je u januaru ubrzala više od očekivanja, dajuću još jedan podsticaj američkoj centralnoj banci da zadrži postojeći nivo kamata još neko vreme. Indeks potrošačkih cena porastao je na mesečnom nivou 0,5 odsto u odnosu na konsenzus od 0,3 odsto dok je godišnja inflacija bila 3,0 odsto, takođe iznad konsenzusa od 2,9 odsto.

Isključujući volatilne stavke, hranu i energente, bazna inflacija je porasla 0,4 odsto mesečno, iznad konsenzusa od 0,3 odsto, dok je na godišnjem nivou iznosila 3,3 odsto, takođe iznad očekivanih 3,1 odsto.

Inflacija i dalje daleko iznad srednjoročnog targeta Fed-a od 2%

Izvor: CNBC

Objava proizvođačkih cena, koja je usledila dan kasnije, dala je umirujući kontekst premda je rast veleprodajnih cena od 0,4 odsto takođe bio iznad očekivanja od 0,3 odsto. No, bazne proizvođačke cene porasle su 0,3 odsto, u skladu sa konsenzusom tržišta. 

Prošle sedmice, pred američkim Kongresom svedočio je čelnik Fed-a Pauel koji je izjavio da je uporna inflacija iznad cilja ove centralne banke doprinela odluci kreatora politike da u januaru pauziraju sa smanjenjem kamata koje je otpočelo u septembru. Trenutna očekivanja tržišta su da će Fed tek u junu spustiti kamate za dodatnih 25 baznih poena, i eventualno još jednom u decembru ove godine. 

Da li je kraj samostalnog nastupa Intela? – Akcije američkog proizvođača i dizajnera čipova, Intel (INTC), skočile su prošle sedmice više od 23 odsto, nakon što su se pojavile informacije o mogućem preuzimanju ove kompanije koja godinama gubi trku sa konkurencijom. Preko vikenda su se pojavile špekulacije da bi TSM mogao preuzeti proizvodni deo kompanije, a Broadcom dizajn čipova, što bi bilo na liniji trenda specijalizacije poslova u ovoj industriji kojoj Intel godinama nije želeo da se preda. 

Navodno je i čelnik privremene uprave Intela vodio razgovore sa mogućim ponuđačima i zvaničnicima Trampove administracije, koji su zabrinuti za sudbinu kompanije koja se smatra kritičnom za nacionalnu bezbednost. 

Snažan oporavak akcija Intela tokom protekle sedmice 

Izvor: Seeking Alpha

Neimenovani zvaničnik Bele kuće rekao je agenciji Reuters u petak da nova administracija možda neće podržati Intelove fabrike čipova u SAD kojima upravlja strani entitet nakon što su se pojavili navodi da TSM razmatra preuzimanje kontrolnog paketa u Intelovim fabrikama na Trampov zahtev. Prema navodima ovog izvora, Trampova administracija podržava strane kompanije koje investiraju i grade u SAD, ali je „malo verovatno“ da će podržati stranu firmu koja upravlja Intelovim fabrikama.

Intel je prošle godine organizaciono odvojio svoju jedinicu za proizvodnju čipova od ostatka kompanije u nizu poteza koje neki analitičari smatraju prethodnicom za razbijanje kompanije. Uprkos prošlonedeljenom oporavku, akcije Intela u poslednjih godinu dana nose minus od oko 47 odsto.