NEDELJNI IZVEŠTAJ, 15-19. avgust, 2022. 

Dow Jones  S&P 500 Nasdaq Comp. DAX 40  Shangai Comp.
33.706,74 -0,16% 4.228,48 -1,21% 12.705,21 -2,62% 13.544,52 -1,82% 3.258,08 -0,57%
         

Posle četiri nedelje rasta tokom kojih su glavni berzanski pokazatelji dobrano porasli s dna usledila je korekcija motivisana brzinom oporavka ali i Fed-ovim transkriptima koji najavljuju novo dizanje kamata. Indeks S&P 500 oslabio je 1,2 odsto, neznatnu negativnu promenu je registrovao Dow Jones, dok je Nasdaq koji je predvodio oporavak tržišta u proteklom periodu pao 2,6 odsto.

Transkripti Fed-a najavljuju nove kamate – Zvaničnici Fed-a na julskom zasedanju nisu zapazili da je došlo do popuštanja inflatornih pritisaka sa ocenom da će biti primorani da uspore ekonomiju kako bi se iskontrolisao aktuelni rast cena. Iako nije naznačen intezitet dizanja kamata na narednom zasedanju 20-21. septembra, zvaničnici Fed-a su ostali pri stavu da se kamate povećavaju koliko je potrebno da se suzbije inflacija, čak i u slučaju da se poveća rizik od prevelikog usporavanja privredne aktivnosti.

Nastavljeni inflacioni pritisci u Nemačkoj – Proizvođačke cene u Nemačkoj porasle su u julu istorijski najvišom stopom od 37,2 odsto, nakon što su usporile u junu na 32,7 odsto sa majskih 33,6 odsto. Na mesečnom nivou proizvođačke cene porale su 5,3 procenta. Cene energenata su više nego duplirane i bile su glavni izvor rasta proizvodnih troškova koji bi mimo njihovog uticaja bili povećani za 14,6 odsto. Inflacija u Nemačkoj u maju dostigla je 7,9 odsto, da bi u junu usporila na 7,5 odsto, pre svega usled državnih intervencija.

Kina neočekivano oborila kamate – Kineska centralna banka srezala je dve ključne kamate u ponedeljak kako bi pokušala da podstakne privrednu aktivnost u posrnuloj ekonomiji. Ovo popušanje monetarne politike predstavlja svetski raritet s obzirom da ostatak razvijenog sveta usled rastuće inflacije beleži rast kamata. Kineska centralna banka je jednogodišnju stopu smanjila 10 baznih poena na 2,75 odsto, a sedmodnevnu stopu je spustila sa 2,1 na 2,0 odsto. Kasnije tokom dana objavljena je serija loših makroekonomskih podataka poput stanja industrijske proizvodnje, maloprodaje i tržišta rada.