Sporazum o primirju doneo nastavak berzanskog rasta

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  6 – 10. april, 2026. 

Drugu sedmicu zaredom svetske berze zabeležile su snažan rast nakon što je postignuto primirje na relaciji SAD-Iran razvejalo strahove ulagača od najgorih mogućih scenarija. Indeks S&P 500 porastao je 3,6 odsto i gotovo u potpunosti neutralisao gubitke u tekućoj godini, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, skočio 4,7 odsto.

Dug put do kraja rata – Geopolitika je i protekle sedmice bila ključna reč na svetskom finansijskom tržištu, a početak sedmice protekao je u očekivanju ultimatuma Trampa suparničkoj strani u pogledu postizanja primirja. Iako su sa obe strane upućene više nego teške reči, u sredu je dogovoreno dvonedeljno primirje uz posredovanje Pakistana. Tržište akcija je zabeležilo snažan i kontinuirani oporavak, uprkos činjenici da su obe strane već u startu ostale nezadovoljne realizacijom preliminarnog sporazuma.

Cena sirove nafte pala je oko 14 procenata, a nedelju su i Brent i WTI zaključili ispod nivoa od 100 dolara, premda su krajem sedmice stizali jasni signali da je dug put do trajnog primirja zaraćenih strana. Iako su preko vikenda po prvi put u nekoliko decenija dugom globalnom rivalstvu američka i iranska strana direktno pregovarale, nije bilo pozitivnog pomaka te je kao jedini ishod pregovora ostala izjava američke strane da će otpočeti blokadu iranskih luka i svih tankera kroz Hormuški moreuz.

Iako je propast pregovora znatno podigao tenzije, a cena sirove nafte se preko vikenda vratila iznad psihološke granice od 100 dolara, nezvanične informacije govore o mogućoj drugoj rundi pregovora u narednim danima, kako bi se suprotstavljene strane približile pre svega u pogledu zahteva SAD za ograničenjem iranskih aktivnosti koje se tiču zaustavljanja obogaćivanja uranijuma i prekida rada nuklearnih postrojenja.

Inflaciona očekivanja rastu, Fed bez akcije – Geopolitičke aktivnosti u potpunosti su skrajnule makroekonomska dešavanja, uprkos nekolicini značajnih objava protekle sedmice. Rast američkog BDP-a za četvrto tromesečje dodatno je revidiran naniže sa 0,7 na 0,5 odsto, dok je potrošački sentiment Univerziteta Mičigen pao na rekordno nizak nivo od 47,6 poena (konsenzus 52,0 poena). Očekivanja ispitanika u pogledu godišnje inflacije skočila su sa martovskih 3,8 odsto na 4,8 procenata.

Bazna inflacija se vratila na decembarski nivo od 2,6% 

Izvor: CNBC

Prošle sedmice objavljen je i martovski izveštaj o inflaciji koji je pokazao očekivani snažan skok indeksa potrošačkih cena usled rasta troškova energenata. Indeks potrošačkih cena porastao je sezonski prilagođenih 0,9 odsto odnosno 3,3 odsto godišnje, pre svega usled rasta troškova energenata od 10,9 odsto. Oba ova podatka bila su u skladu sa očekivanjima, a godišnja inflacija je bila najviša od aprila 2024. i znatno preko februarskog podatka od 2,4 odsto.

Međutim, bazna inflacija, koja ne uključuje troškove hrane i energenata, porasla je 0,2 mesečno i 2,6 odsto godišnje, a oba ova podatka bila su za 10 baznih poena ispod konsenzusa. Neki od delova indeksne korpe zabeležili su i pad cena poput medicinske nege, lične nega i polovnih automobila.

U izveštaju su bili vidljivi i znakovi uticaja viših carina i rata – cene avio-karata skočile su 2,7 odsto, dok je odeća poskupela 1,0 odsto. Veliki skok ukupne inflacije srozao je realne nadnice za 0,6 odsto mesečno, dok su na godišnjem nivou povećane tek za 0,3 odsto. I pre ovog izveštaja, investitori nisu davali velike šanse Fed-u da bi mogao ove godine smanjiti kamatu, a trenutno su izgledi za pad kamata u decembru manji od 30 procenata.

Novi pokušaj preuzimanja Addiko banke – Nakon što je druga po veličini austrijska banka, Raiffeisen Bank International (RBI) iskazala nameru za preuzimanje Addiko banke, u trku se uključila slovenačka Nova Ljubljanska banka (NLB) sa znatno uvećanom ponudom.

NLB ima jako poslovanje na svim tržištima Addiko banke osim Hrvatske

Izvor: Delo

RBI je ponudila 23,05 evra po akciji, što čini šestomesečni ponderisani prosek, za najmanje 75 odsto akcija, dok je na ovu ponudu ekspresno odgovorio NLB sa 26 odsto većom cenom od 29,0 evra po akciji koja predstavlja premiju od 11,6 odsto u odnosu na cenu zatvaranja od srede. NLB-ova ponuđena cena vrednuje Addiko oko 566 miliona evra, što je oko 62 odsto njene knjigovodstvene vrednosti.

NLB je u leto 2024. godine neuspešno pokušavao da preuzme Addiko kada je kao donji prag uspešnosti za preuzimanje postavio 75 odsto od ukupnog broja akcija. Ponudu su prihvatili akcionari koji raspolažu sa 36,4 odsto akcija.

Bitan učesnik ovog nadmetanja mogao bi biti srpski kapital s obzirom da MK grupa i Alta Pay grupa poseduju vlasničke udele od nepunih 10 odsto. Alta je čak u jednom momentu tvrdila da putem opcija kontroliše 30 odsto akcija Addiko banke, ali je kasnije naišla na regulatorne prepreke da formalizuje ovaj udeo. Alta slovi i kao kupac podružnica Addiko banke mimo Hrvatske i Slovenije ako RBI izađe kao pobednik u postupku preuzimanja ove austrijske banke.