Stagnacija Volstrita, investitori traže pravac

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  12-16. januar, 2026. 

Akcije na Njujorškoj berzi zabeležile su blagi pad vrednosti protekle sedmice, a indeks S&P 500 ostao je ispod psihološke granice od 7.000 poena. Korporativne objave američkih banaka ostale su u senci najavljenih regulatornih mera Trampove administracije, dok je izveštaj o inflaciji dao pozitivne tonove u pogledu mogućeg usporavanja rasta cena.

Inflacija iznenadila, ali nedovoljno za brži pad kamata – Bazna inflacija, koja ne obuhvata volatilne stavke poput hrane i energenata, porasla je u decembru 0,2 odsto na mesečnom nivou (konsenzus 0,3 odsto) odnosno 2,6 godišnje (konsenzus 2,7 odsto), pokazali su zvanični državni podaci. Ukupna inflacija je skočila 0,3 odsto mesečno odnosno 2,7 odsto u odnosu na decembar prošle godine, što je bilo na liniji očekivanja tržišta i identično u odnosu na novembar.

Bazna inflacija najniža od marta 2021. godine 

Izvor: CNBC

Bazna inflacija je poslednji put bila ispod decembarskog nivoa u martu 2021. godine, da bi potom u septembru 2022. dostigla maksimalnih 6,6 procenata. Fed je rastom kamata uspeo da obuzda visoku inflaciju, ali nije uspeo da je dovede do targeta od dva odsto, delimično i usled prošlogodišnjeg uvođenja carina koje su izvesno dale doprinos produžavanju perioda povišene inflacije.

Malo je verovatno da će pozitivan decembarski izveštaj o inflaciji promeniti raspoloženje Fed-a. Učesnici na tržištu i dalje sa verovatnoćom od 95 odsto očekuju nepromenjenu kamatu na sledećem zasedanju nakon što je ova centralna banka na prethodna tri sastanka snizila kamatu za po 25 baznih poena.

Banke odlične u 4Q, investitore brinu regulatorne mere – Na korporativnom polju u centru pažnje bile su objave kvartalnih rezultata banaka koje su protekle u senci Trampove najave da će se založiti za ograničenje kamata po kreditnim karticama na 10 odsto. S obzirom da je ova vrsta pozajmica neobezbeđena nosi povećani rizik za banke, ali s druge strane spada u red najprofitabilnijih bankarskih proizvoda.

Najveće američke banke listom su zabeležile rast neto prihoda od kamata, podržane rastom kredita i smanjenjem troškova depozita. Generalno, komercijalni i industrijski krediti i plasmani po kreditnim karticama su neznatno porasli u kvartalu jer je tražnja za zaduživanjem ostala visoka uprkos i dalje povišenim kamatama. Neto otpisi u kvartalu su uglavnom zabeležili pad, što ukazuje na i dalje visok nivo kvaliteta kreditnog portfolija.

Prihodi iz investicionog bankarstva nastavili su odličan trend iz prethodnog dela 2025. godine, a analitičari očekuju nastavak trenda i u tekućoj godini usled blaže antimonopolske regulative, rekordnih nivoa na tržištu akcija i otporne američke privrede. Doprinos dobroj godini za banke dali su i prihodi od trgovanja hartijama od vrednosti, u velikoj meri usled povišenih fluktuacija na tržištu.

Trampove carine ponovo na sceni – Nakon isteka trgovačke sedmice, Tramp je ponovo posegnuo za carinama u ostvarenju geopolitičkih ciljeva, ovaj put osvajanja Grenlanda. Nekolicini evropskih zemalja on je zapretio dodatnim carinama od 10 odsto od 1. februara, koje bi 1. juna mogle porasti na 25 odsto, ukoliko se ne postigne sporazum o američkom preuzimanju ove danske teritorije. Čelnici evropskih zemalja ocenili su ovu pretnju neprihvatljivom, a prema nezvaničnim najavama EU sprema carinski paket od 93 milijarde evra kao odgovor na Trampovu pretnju.

Inače, američki Vrhovni sud mogao bi ove nedelje, nezvanično u utorak, da donese odluku po pitanju legalnosti američkih carina odnosno prekoračenja predsedničkih ovlašćenja prilikom izricanja carina kada se pozivao na zaštitu nacionalne bezbednosti.

Kumulativni mesečni prihodi od carina u SAD (u mlrd USD)

Izvor: Tax Foundation

Američki ministar finansija Besent izjavio je da veruje da će Vrhovni sud presuditi u korist američke administacije, ali i da ona ima alternativni plan u slučaju da odluka bude negativna. Osim što bi odluka Vrhovnog suda mogla izbiti američkom predsedniku važno oružje u pregovorima, ona nosi i veliki finansijski rizik s obzirom da bi američka država morala da vrati kompanijama preko 750 milijardi dolara ukoliko se carine proglase kao neustavne.