Tehnološke akcije vinule indeks na rekordni nivo

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 15-19. januar, 2024. 

Nakon više od dve godine u petak je američko tržište akcija, mereno indeksom S&P 500, postavilo novi rekordni nivo čime je premašen prethodni maksimum s početka 2022. godine. U osnovi prošlonedeljnog rasta stajale su tehnološke akcije koje su skočile dodatnih 2,3 odsto, dok je S&P 500 porastao 1,2 odsto i okončao nedelju na nivou od 4.839,8 poena.

Novi rekord Volstrita nakon 512 dana – Postignutom rekordu tržišta akcija u petak prethodio je nervozan početak godine koji je doneo strah od sporijeg obaranja kamata u tekućoj godini pa je rast prinosa na državne obveznice preplašio investitore u akcije. Ipak, usledile su dve vezane sedmice rasta i investitori su prekinuli niz od 512 dana tokom kojih indeks S&P 500 nije uspeo da postigne novu najvišu vrednost. Poslednji duži niz zabeležen je posle svetske ekonomske krize kada je tržištu bilo potrebno 1.375 dana da dostigne novi istorijski maksimum krajem marta 2013. godine. Kakvom se trendu nadalje mogu nadati investitori zavisiće pre svega od verovatnoće „blagog prizemljenja“ privrede i efekata primene generativne veštačke inteligencije. Istorijski podaci govore u prilog daljeg rasta tržišta nakon što se dođe do novog rekorda. Tako se u periodu od godinu dana nakon dostizanja novog maksimuma u 93 odsto slučajeva na Volstritu ostvario dalji rast vrednosti. Prosečna stopa rasta u prvog godini nakon novog maksimuma iznosila je 14,0 odsto, dok je medijalna stopa rasta iznosila 13,4 procenta.

Privreda Nemačke u 2023. godini oslabila 0,3% – Nemačka privreda ostala je jedina ekonomija grupacije G7 koja je u prošloj godini zabeležila pad aktivnosti. BDP ove najveće privrede evrozone pao je 0,3 odsto u 2023. godini, što je bilo u skladu sa konsenzusom analitičara. Nemačka privreda nije nastavila oporavak nakon oštrog pada tokom pandemije, ali je BDP u 2023. godini ipak bio 0,7 odsto veći u odnosu na predpandemijsku, 2019. godinu. Ekonomski učinak industrije, izuzev građevinarstva, pao je 2,0 odsto u 2023. godini, usled pre svega manje proizvodnje u energetskom sektoru, dok je ekonomska aktivnost u sektoru usluga doprinela rastu. Građevina je zabeležila blagi rast od 0,2 odsto, usled pogoršanih uslova finansiranja, uporedo sa kontinuirano visokim troškovima i nedostatkom radne snage. Lična potrošnja je pala 0,8 odsto, dok je vladina potrošnja smanjena 1,7 odsto. Uvoz je opao 3,0 odsto, dok je izvoz oslabio 1,8 odsto, što je dovelo do pozitivnog neto izvoza koji je podržao BDP. U poslednjem kvartalu nemačka privreda je pala 0,3 odsto, dok je u trećem tromesečju zabeležena stagnacija, nakon revizije podataka naviše, pa je tehnički izbegnuta recesija.

Potrošački sentiment u SAD najjači od 2021. – Pregled potrošačkog sentimenta Univerziteta Mičigen (UoM) pokazao je da su američki potrošači mnogo uvereniji u dobar smer privrede i povoljno kretanje inflacije u odnosu na sveopštu zabrinutost oko pada privredne aktivnosti. Potrošački sentiment UoM u januaru dostigao je 78,8 poena, što je njegov najviši nivo od jula 2021. godini i predstavlja rast od 21,4 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ovaj podatak usledio je nakon snažnog rasta u decembru i dolazi uprkos ustaljenom javnom mišljenju koje pokazuje zabrinutost u pogledu pravca u kojem ide američka privreda. Optimističke stavove potrošači baziraju na uverenju da je inflacija obuzdana i da će lična primanja početi da rastu, što je dovelo do rasta sentimenta skoro 60 procenata iznad istorijskog minimuma zabeleženog u junu 2022. godine. Isti pregled pokazuje da potrošači očekuju inflaciju u narednih godinu dana na nivou od 2,9 odsto, niže od decembarskih 3,1 odsto, što je najmanje očekivanje u pogledu indeksa potrošačkih cena od decembra 2020. godine.