Teslina kvartalna objava uzburkala strasti u auto-sektoru

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  17-21. april, 2023. 

Protekla trgovačka sedmica nije donela mnogo dešavanja na makroekonomskom planu, dok je doprinos zahuktavanju sezone kvartalnih rezultata dao Tesla koji je najavom daljeg obaranja cena zabrinuo ulagače u auto sektoru. Sva tri američka berzanska pokazatelja zabeležila su lagani minus u rasponu 0,1-0,4 odsto, dok je nemački DAX ojačao dodatnih pola procenta.

Tesla pokreće cenovni rat? – Akcije Tesle pale su skoro 10 procenata nakon što je kompanija objavila bruto marginu ispod 20 procenata, što predstavlja njen najniži nivo u poslednje dve godine. Uprkos činjenici da su rezultati došli gotovo u skladu sa očekivanjima, najava iz uprave da je kompanija dala prioritet povećanom obimu prodaje u odnosu manji obim i veće margine dovela je do rasprodaje akcija. Evropski auto-sektor pao je u sedmici preko četiri procenta, nakon što su investitori postali zabrinuti da bi potezi najvećeg proizvođača e-vozila mogli dodatno otežati tranziciju ka elektrifikaciji tradicionalnim igračima od kojih se mnogi još uvek nisu oporavili od poteškoća izazvanih pandemijom.

Poslovna aktivnost evrozone najviša u 11 meseci – Ekonomski oporavak evrozone neočekivano je ubrzao u aprilu, nakon što je dominantni uslužni sektor zabeležio nastavak rasta tražnje, što je više nego nadoknadilo produbljeni pad proizvodnje. Kompozitni PMI pokazatelj, koji se smatra dobrim indikatorom ukupnog ekonomskog zdravlja privrede, skočio je na 11-omesečni maksimum u aprilu od 54,4 sa martovskih 53,7 poena, koliko je iznosio i konsenzus. PMI uslužnog sektora dostigao je 56,6 u odnosu na martovskih 55,0 poena, što je bilo znatno iznad konsenusa od 54,5 poena. Snažan rast uslužnog sektora mogao bi da znači da se pritisci na plate nastavljaju, komplikujući napore Evropske centralne banke (ECB) da ukroti inflaciju.

Bazna inflacija i dalje pritiska ECB – Kao što je preliminarno objavljeno, inflacija u evrozoni je oslabila u martu, ali je bazna inflacija ostala prilično visoka, što će verovatno voditi nastavku rasta kamata. Inflacija u evrozoni u martu pala je na 6,9 odsto sa februarskih 8,5 odsto, pre svega usled pada troškova energenata u odnosu na njihov prošlogodišnji visok nivo nakon što je počeo rat u Ukrajini. Međutim, ECB je zabrinuta da su se troškovi energenata raširili po celokupnoj privredi, od usluga do nadnica, što posao obaranja inflacije čini značajno težim. Isključujući cene hrane i goriva, inflacija je porasla na 7,5 odsto sa martovskih 7,4 odsto, dok je još uža mera inflacije, kada se isključe alkohol i cigarete, porasla na 5,6 na 5,7 procenata. ECB je od prošlog jula podigla kamatu za 350 baznih poena, dok se očekuje da bi u maju trebalo da usledi povećanje od 25 ili 50 baznih poena.