NEDELJNI IZVEŠTAJ, 15-19. jul, 2024.
Dow Jones | S&P 500 | Nasdaq Comp. | DAX 40 | Shangai Comp. | |||||
40.287,53 | +0,72% | 5.505,00 | -1,97% |
17.726,94 | -3,64% | 18.171,93 | -3,18% | 2.982,31 | +0,37% |
Akcije na Njujorškoj berzi zabeležile su najlošiju sedmicu još od sredine aprila, nakon što je nastavljena sektorska rotacija rasprodajom tehnoloških akcija koje su najveći dobitnici u tekućoj godini. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, stropoštao se u nedelji 3,6 odsto, što je najviše doprinelo i padu indeksa S&P 500 od dva procenta. Berzanski pokazatelj Dow Jones, koji u većoj meri obuhvata klasične američke biznise, treću nedelju zaredom nastavio je uzlazni trend, ovaj put stopom od 0,7 odsto.
Sektorska rotacija se nastavlja – Nakon što je u prethodnoj sedmici izveštaj o inflaciji doprineo rotaciji investitora od tehnoloških akcija ka defanzivnijim sektorima i akcijama vrednosti, ove nedelje je taj trend intenziviran. Tome su svakako doprinele veće šanse u predsedničkoj trci republikanskog kandidata, Trampa, nakon neuspelog atentata i nekolicina njegovih izjava koje su pojačale skepsu investitora prema tehnološkom sektoru. Tramp nije ostao decidiran oko aktuelne američke politike prema Tajvanu i doveo je u pitanje odbranu ove države od Kine. Štaviše, ovaj predsednički kandidat je u svom stilu optužio Tajvan da krade industriju čipova od SAD, te da bi ta ostrvska država trebalo da plaća za zaštitu od SAD. Najveći svetski proizvođač čipova sa Tajvana, TSM, podigao je prošle sedmice poslovne izglede za 2024, ali mu to nije pomoglo da izbegne oštru korekciju na nedeljnom nivou od skoro 12 odsto. Rasprodaji u sektoru čipova, koji predstavlja najbrže rastući segment IT-a ove godine, doprinele su i špekulacije da bi američka država uskoro mogla da pooštri sankcije na izvoz čipova u Kinu.
Sezona korporativnih objava iznad plana – Protekle sedmice je ubrzana sezona objava kvartalnih rezultata, a solidan start finansijskog sektora su delimično neutralisale kompanije iz energetskog sektora. Nakon što je oko sedmine kompanija iz indeksne korpe objavilo rezultate, sada se očekuje rast profita američkih korporacija u drugom kvartalu od 9,7 odsto, iznad 9,1 odsto pre sedam dana i znatno preko 8,9 odsto koliko je bila projekcija kada je drugo tromesečje okončano. Objava rezultata ključnih tehnoloških kompanija se tek očekuje, a ove nedelje će na crtu pred investitore iznaći Alphabet i Tesla. Tehnološke akcije su u proteklih 7-8 dana izgubile na vrednosti oko šest procenata, a ovome je doprineo i kolaps Windows operativnih sistema širom sveta koji je u petak zaustavio funkcionisanje brojnih institucija – od aerodroma i klinika do berzi i banaka. Objave rezultata najvećih tehnoloških kompanija biće ključne za eventualno zaustavljanje aktuelne korekcije tržišta nakon njegovog velikog rasta od početka godine. Akcijama se trenutno trguje na očekivanom PE raciju od 21,2x, iznad 5-ogodišnjeg i 10-ogodišnjeg proseka od 19,3x i 17,9x, respektivno.
ECB zadržala kamatu, u septembru smanjenje? – Evropska centralna banka (ECB) je prošle sedmice održala zasedanje na kojem je očekivano zadržala kamate, ali i signalizirala moguće smanjenje u septembru. Monetarni odbor ove centralne banke je naveo da su „nedavni podaci o inflaciji u velikoj meri podržali njegove srednjoročne izglede za njeno približavanje ka targetu od dva odsto“. Čelnica ECB-a, Lagar, rekla je da centralna banka očekuje da će inflacija fluktuirati do kraja godine, ali da će u drugoj delu godine pasti zbog slabijih troškova rada, uticaja monetarne politike i slabljenja uticaja cenovnih šokova. Tržište trenutno očekuje još dva smanjenja kamate u tekućoj godini od po 25 baznih poena, u septembru i decembru. ECB je prva među glavnim svetskim centralnim bankama smanjila u junu depozitnu stopu sa 4,00 na 3,75 odsto. Ovaj korak došao je nakon što je inflacija u evrozoni u junu pala na 2,5 odsto sa 2,6 odsto prethodnog meseca, premda je bazna inflacija ostala na relativno visokih 2,9 odsto. Evro je nakon zasedanja prošle sedmice blago oscilirao oko nivoa od 1,09 prema dolaru, dok su nemačke 10-ogodišnje obveznice u danu zasedanja zabeležile pad prinosa na 2,40 odsto.