Tramp ponovo zatalasao svetske berze

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  12-16. januar, 2026. 

Akcije na Njujorškoj berzi uspele su da se oporave u drugoj polovini sedmice nakon što je nedelja otpočela oštrom rasprodajom posle novog Trampog geopolitičkog blickriga. Praznična trgovačka sedmica donela je puno fluktuacija, ali je završena kao i prethodna sa umerenim minusom od trećine procentnog poena kada je indeks S&P 500 u pitanju.

Trampova društvena mreža ponovo glavni faktor tržišta – Još i pre početka nedelje bilo je jasno da neće uslediti previše mirna trgovačka sedmica. Tramp je preko vikenda najavio nove carine za nekadašnje glavne partnere u Evropi sve dok se „ne postigne sporazum oko preuzimanja Grenlanda“. Za nekolicinu evropskih zemalja najavio je od 1. februara dodatne carine od 10 odsto koje bi od 1. juna bile povišene na 25 odsto ukoliko sporazum ne bude postignut.

Evropski lideri su opisali nove Trampove carinske pretnje kao „neprihvatljive“, uz najavu razmatranja kontramera, a posebno je oštra bila reakcija Francuske kojoj je Tramp zapretio carinama na vino od 200 procenata. Pojedini analitičari ukazali su da bi ovaj sukob, za razliku od prošle godine, mogao da se prelije na kapitalne tokove s obzirom na izraženu zavisnost američkog duga od međunarodnog tržišta.

Pad američkog tržišta akcija od dva odsto, te rast prinosa na 10-ogodišnje državne obveznice na 4,3 odsto, moguće da su u sredu doneli umereniji nastup Trampa na Davosu kada je isključio primenu sile u zauzimanju danske teritorije. Ubrzo je stigla i najava da je postignut „okvir budućeg dogovora“ sa generalnim sekretarom NATO-a, što je smirilo tržišta i neutralisalo veći deo gubitaka. Indeks volatilnosti, VIX, vratio se na nivo od 16 poena, nakon što je išao preko 20 poena po prvi put od novembra prošle godine.

Oporavak potrošačkog sentimenta u januaru – Haotična geopolitička kretanja tokom januara, ipak nisu još uvek uspela da značajnije naruše potrošački sentiment u SAD, koji istina nije na visokim nivoima. Potrošački sentiment Univeziteta Mičigen (UoM) u drugom čitanju u januaru popeo se na 56,4 poena u odnosu na decembarskih 52,9 poena, ali se i dalje nalazi na niskim nivoima koje smo viđali tokom visoke inflacije 2022. ili tokom aprila prošle godine na vrhuncu krize sa carinama.

UoM – Potrošački sentiment i dalje blizu istorijskog minimuma 

Izvor: UoM

Inflacija je pala značajno u protekla tri meseca, ali je iznad dugoročnog proseka te su potrošači i dalje frustrirani sa povećanjima cena koja su se dogodila. Takođe su zabrinuti oko situacije na tržištu rada koje nudi manje mogućnosti s obzirom na nespremnost biznisa na značajnije povećanje radne snage.

Ipak, uprkos upornoj inflaciji i kontinuiranom povećanju cena, potrošači i dalje veruju da se inflacija neće ponovo ubrzavati, navodeći u anketi da očekuju relativno umereno povećanje cena i na kraći i na duži rok. To bi mogla da bude značajna vest za Fed-ove zvaničnike koji strahuju da bi široko rasprostranjena inflatorna očekivanja mogla da iskrive ponašanje potrošača koji bi nastavili da guraju dalje inflaciju.

Privedna aktivnost u Evropi skromna, ali stabilna – Poslovna aktivnost u evrozoni u januaru neznatno je porasla nakon što je usporavanje rasta sektora usluga ipak neutralisalo blagu kontrakciju industrijskog sektora.

Poslovna aktivnost u plusu i 13. mesec zaredom (kompzitni PMI)

Izvor: Trading Economics

Preliminarni kompozitni PMI pokazatelj S&P Global-a u januaru iznosio je 51,5 poena, što je bilo ispod konsenzusa, ali i 13. mesec zaredom kako se ovaj pokazatelj nalazi u zoni rasta koju čine vrednosti iznad 50 poena. Uslužni sektor, koji čini gro poslovne aktivnosti, pao je na četvoromesečni minimum od 51,9 poena, ispod decembarskih 52,4 i konsenzusa od 52,6 poena. Proizvodni sektor oporavio se sa decembarskih 48,8 na 49,4 poena i ostao u zoni korekcije, ali iznad konsenzusa od 49,1 poena.

Nove narudžbine poslova bile su najslabije od septembra, a novi izvozni poslovi bili su u padu najbržom stopom u poslednja četiri meseca. Takođe, negativan sentiment je provejavao i na polju zapošljavanja – kompanije su smanjile broj radnika po prvi put od septembra prošle godine.

Kada su u pitanju inflatorni pritisci, ulazni troškovi su rasli najbržom stopom od februara, dok su prodajne cene porasle najviše u skoro poslednje dve godine, što je povećalo očekivanja da će Evropska centralna banka (ECB) i dalje nastaviti kursom zadržavanja aktuelnog nivoa kamata.