Usporavanje američke inflacije poguralo tržište akcija

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 10-14. jun, 2024. 

Američko tržište akcija stiglo je protekle sedmice do novih rekorda, nakon što je iznenađujuće usporila inflacija ove najveće privrede sveta u maju, što je u drugi plan gurnulo zasedanje Fed-a koji je najavio restriktivniju politiku od očekivane. Indeks S&P 500 porastao je 1,6 odsto i po prvi put u istoriji preskočio prag od 5.400 poena, dok je Nasdaq skočio dodatnih 3,3 odsto.

Američka inflacija u maju pozitivno iznenadila – Indeks potrošačkih cena u maju u SAD neočekivano se zadržao na nivou aprila, dok je tržište očekivalo rast na mesečnom nivou od 0,1 odsto. Na godišnjem nivou inflacija je usporila sa 3,4 odsto u aprilu na 3,3 odsto u maju, I takođe je ostala ispod konsenzusa od 3,4 odsto. I bazna inflacija koja ne obuhvata volatilnije stavke poput cena hrane i energenata usporila je na 0,2 odsto mesečno u odnosu na konsenzus od 0,3 odsto. Na godišnjem nivou, bazna inflacija je pala nadomak ukupne inflacije – 3,4 odsto i bila je ispod konsenzusa od 3,5 odsto. Posmatrajući po stavkama, najveći doprinos inflaciji dali su troškovi stanovanja (mesečno 0,4 odnosno godišnje 5,4 odsto), dok su cene energenata pale dva odsto, a hrana poskupela 0,1 odsto. Pozitivan izveštaj o inflaciji doveo je do snažnog rasta tržišta akcija, a investitori su verovatnoću obaranja kamata u septembru povećali na oko 70 odsto nakon što se dan ranije nalazila na 53 odsto.

Fed oprezan, očekuje jedno obaranje kamata u 2024. – Zasedanje Fed-a, koje je usledilo istog dana nakon izveštaja o inflaciji, nije očekivano donelo smanjenje kamata, ali ni preveliku relaksaciju očekivane politike do kraja godine. Monetarni odbor ove centralne banke sada do kraja godine očekuje svega jedno smanjenje kamata, umesto tri koliko je predviđao u martu. Tako se terminalna kamata do kraja godine očekuje na nivou od 5,1 odsto, dok bi na kraju 2025. godine mogla da padne na 4,1 odsto, što percipira četiri smanjenja kamata u narednoj godini. Kada su u pitanju projektovane dugoročne kamate, članovi Odbora trenutno stoje nešto čvršće kada je u pitanju narativ „više kamate u dužem vremenu“ i sada očekuju dugoročnu kamatu na nivou od 2,8 odsto u odnosu na prethodnu projekciju od 2,6 odsto. Govoreći o ekonomskim projekcijama, izgledi za inflaciju u odnosu na mart su povećani na 2,6 odnosno 2,8 odsto kada je u pitanju bazna inflacija. Obe ove projekcije su za 20 baznih poena uvećane u odnosu na mart.

EU izbori pokosili evropske berze – Nakon što su na EU izborima ojačale desničarske i populističke snage, protekla sedmica je donela oštru korekciju evropskih akcija. Posebno je stradala berza u Parizu koja je oslabila više od šest odsto nakon što su raspisani novi parlamentarni izbori u ovoj zemlji kao posledica EU glasanja. Jačanje desničarskih snaga moglo bi da uspori dalje ekonomske, a posebno fiskalne, integracije ovog bloka koji se još uvek nije konsolidovano nakon izlaska Velike Britanije i velikih kriza koje su usledile, poput migranskog pitanja i rata u Ukrajini. Prinos na francuske državne obveznice, koji je rastao i u danima pre izbora, kao reakcija na rezultate stigao je do 3,33 odsto, da bi nedelju završio na 3,16 procenata. Spred u odnosu na nemačke državne obveznice dostigao je 81 bazni poen, što je slično situaciji iz 2017. godine kada su francuske desničarske struje zagovarale napuštanje evra. Rast popularnosti desničara u EU mogao bi da utiče i na spoljnotrgovinske partnere ovog ekonomskog i političkog bloka, a kada je u pitanju Kina prošle sedmice uvedene carine na e-vozila svakako su put koji pokazuje u kojem smeru bi moglo da se ide.