NEDELJNI IZVEŠTAJ, 9-13. maj, 2022. 

Dow Jones  S&P 500 Nasdaq Comp. DAX 40  Shangai Comp.
32.196,66 -2,14% 4.023,89 -2,41% 11.805,00 -2,80% 14.027,93 +2,59% 3.084,28 +2,76%

Uprkos skoku u petak, američki indeksi su registrovali nastavak silaznog trenda i šestu sedmicu zaredom. Indeks S&P 500 je u minusu od početka godine od oko 16 procenata, a Nasdaq preko 25 odsto. Na nedeljnom nivou američki indeksi su izgubili u proseku između 2 i 3 odsto, pre svega pod uticajem objave mesečnog izveštaja o inflaciji koja je bila iznad očekivanja.

Inflacija usporila, ali veća od očekivanja – Američka inflacija u aprilu dostigla je nivo od 8,3 odsto u odnosu na 8,5 odsto prethodnog meseca, ali je bila iznad očekivanog usporavanja od 8,1 odsto. Na mesečnom nivou inflacija je ubrzala 0,3 procenta. Bazna inflacija, koja se računa bez volatilnih faktora poput hrane i energenata, porasla je na mesečnom nivou za 0,6 odsto, što je bilo iznad konsenzusa od 0,4 odsto i rasta  iz prethodnog meseca od 0,3 odsto. Na godišnjem nivou, bazna inflacija je pala sa 6,5 odsto proteklog meseca na 6,2 odsto, ali je bila iznad konsenzusa od 6,0 odsto.

Kripto tržište na nizbrdici – Veliki pad vrednosti kriptovalute TeraUSD, koja je vezana za dolar, doveo je do prave panike na tržištu kriptovaluta. Bitcoin je na momenat pao skoro na nivo od 25 hiljade dolara, najnižu vrednost od decembra 2020. godine. Iako je Bitcoin beležio velike korekcije u vrednosti i u prošlosti, trenutno je entuzijazam investitora koji ulažu sa velikim padom cene na prilično niskom nivou. Demotivisanosti investitora na kripto tržištu doprinela je i činjenica da se Bitcoin zasad pokazao kao slaba zaštita u uslovima inflacije, sa izraženijom deprecijacijom u odnosu na klasične valute. Takođe, vlade širom sveta sve češće najavljuju izraženiju regulaciju kripto prostora što bi dodatno ugrozilo atraktivnost kriptovaluta.

Evro najslabiji prema dolaru u zadnjih 20 godina – Evro je na putu da dostigne paritet 1:1 prema dolaru, nakon što je prošle nedelje pao na nivo od 1,03 dolara. Evropska centralna banka (ECB) je još uvek nevoljna da prati Fed sa bržim rastom kamata, premda evrozona beleži visoke stope inflacije, s obzirom na ranjivije stanje u privredi ovog ekonomskog bloka i veće posledice aktuelnog rusko-ukrajinskog sukoba. Upravo će od trajanja ove inercije ECB-a u velikoj meri zavisiti dalje slabljenje evra koje u ovom momentu pogoduje velikim evropskim izvoznicima dok bi dalje jačanje dolara moglo da našteti velikim američkim korporacijama koje su mahom globalizovane.