Volstrit na kolenima nakon Trampovih carina

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  31. mart – 4. april, 2025. 

Američko tržište akcija pretrpelo je prošle sedmice najoštriju rasprodaju još od marta 2020. godine kada je pandemija zapretila zatvaranjem nacionalnih privreda. Ovaj put okidač za paniku investitora bile su trgovinske mere nove američke administracije u vidu carinskih barijera nezapamćenih u vremenu globalizovanog sveta. Indeks S&P 500 pao je 9,1 odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pretrpeo korekciju od 10 procenata.

Carinski rat ili Trampova taktika? – Dugo najavljivani događaj predstavljanja recipročnih carina održan je u sredu posle zatvaranja trgovačkog dana, donevši momentalnu rasprodaju akcija s obzirom na rasplet situacije mnogo lošiji od očekivanja analitičara.

Nove Trampove mere predviđaju univerzalnu carinu od 10 procenata na sav američki uvoz i dodatne „recipročne“ carine na robu i do 50 procenata prema pojedinačnim zemljama. Kalkulacija je pravljena prema formuli u čijoj je osnovi američki trgovački deficit prema odnosnim zemljama pa su najsurovije carine dobile države koje imaju najniži racio uvoza u odnosu na izvoz u ovu najveću privredu sveta. Tako je EU dobila carinu od 20 procenata, Kina od 34 odsto (povrh ranije izrečenih 20 odsto), a Japan 24 odsto.

Razrezane recipročne carine prema pojedinim trgovinskim partnerima

Izvor: CNBC

Prema pojedinim proračunima, prosečna carinska stopa SAD mogla bi da naraste na 23 odsto, čak za 20 procentnih poena više nego što je bila pre dve godine, što bi bila najveća carinska zaštita ove zemlje još od početka XX veka. U očekivanju Trampovog obraćanja tržište je baratalo sa maksimalnom stopom od 10 procenata prema pojedinim zemljama, dok je obnarodovani ishod ocenjen kao najpesimističniji scenario koji bi mogao imati drastične posledice po privredni rast, inflaciju i izglede globalne trgovinske aktivnosti.

Tramp je ponovio ranije izrečenu mantru kada je u pitanju ovaj protekcionizam – cilj je resetovanje američkih trgovinskih odnosa, kako bi se vratila industrijska radna mesta, dok bi se istovremeno ova privreda manje oslanjala na stranu robu. Američki trgovinski deficit u robi (ne i uslugama) posledica je višedecenijske tranzicije proizvodnje ka lokacijama sa jeftinijom radnom snagom koje bi mogle izgubiti ovaj oreol nakon izricanja drakonskih carinskih stopa.

Partneri uzvraćaju carine, Fed bez brzog odgovora – Na pesimistični scenario u kojem bi najjači trgovinski partneri SAD odgovorili sličnim merama nije se dugo čekalo. Već u petak Kina je za 10. april najavila carine od 34 odsto na svu američku robu i optužila američku stranu za kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije. EU još uvek nije odgovorila kontramerama, a očekuje se da bi ovaj ekonomski i politički blok u ponedeljak mogao zauzeti zajednički stav u vezi sa listom američke robe koja bi bila opterećena dodatnim nametima.

I dok su mnogi očekivali da bi ovaj potez Trampa mogao isprovocirati Fed za bržim smanjenjem kamata, što je američki predsednik u više navrata zahtevao od centralne banke, obraćanje Pauela u petak samo je produbilo pad tržišta. Čelnik Fed-a je saopštio da centralna banka „neće posezati za promenom monetarne politike pre nego što dobije jasniju sliku u vezi sa efektima ovih mera“. On je ocenio da su objavljene carine „značajno veće od očekivanja“, te da će ekonomske posledice biti veća inflacija i sporiji rast, ali da intenzitet i trajanje ovih efekata ostaju neizvesni.

Verovatnoća da će Fed na sledećem zasedanju u aprilu sniziti kamate popela se na 37 odsto, dok se ista odluka u junu očekuje sa verovatnoćom većom od 90 procenata.

Martovska nezaposlenost blago porasla na 4,2% – Stanje na ameirčkom tržištu rada u martu ostalo je prilično stabilno, uz neznatno povećanje stope nezaposlenosti, pokazao je najnoviji izveštaj američkog Ministarstva rada.

Američka privreda u proteklom mesecu kreirala je 228 hiljada radnih mesta u odnosu na konsenzus od 140 hiljada, dok je februarski podatak revidiran naniže na 117 hiljada. Istina, stopa nezaposlenosti je neznatno povećana na 4,2 odsto, iznad konsenzusa od 4,1 odsto, dok je stopa participacije radne snage takođe povećana.

Mart doneo znatno više radnih mesta nego prethodna dva meseca

Izvor: CNBC

Prosečna satnica porasla je na mesečnom nivou 0,3 odsto, u skladu sa očekivanjima, dok je na godišnjem nivou bila veća za 3,8 odsto, što je za 10 baznih poena ispod konsenzusa.

Kao i u proteklim mesecima, zdravstvena zaštita je predvodila rast zaposlenosti sa 54 hiljade novih radnih mesta, socijalna pomoć i maloprodaja su dodali po 24 hiljade, a transport i skladištenje su doprineli rastu sa 23 hiljade novih radnih mesta.

Federalna vlada je pokazala svega četiri hiljade manje radnih mesta, uprkos skorašnjim oštrim merama u pogledu smanjenja ove administracije, pre svega usled činjenice da se brojni radnici koji su dobili otpremnine ili su plaćenom odsustvu i dalje računaju kao zaposleni.