Volstrit na novom maksimumu u očekivanju nižih kamata

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  11-15. avgust, 2025. 

Američko tržište akcija okončalo je proteklu trgovačku sedmicu sa umerenim dobicima, u očekivanju septembarskog smanjenja kamata i mogućeg napretka na polju okončanja rata u Ukrajini. Indeks S&P 500 porastao je nepunih jedan odsto, dok su nešto umereniji rast zabeležile tehnološke akcije, mereno indeksom Nasdaq.

Proizvođačke cene pogrejale inflacione strahove – Indeks potrošačkih cena u julu porastao je slabije od očekivanja na godišnjem nivou nakon što nova trgovinska politika SAD još uvek nije ostavila većeg traga, pokazali su državni statistički podaci. Na mesečnom nivou inflacija je porasla 0,2 odsto i 2,7 odsto u odnosu na jul prošle godine. Očekivanja tržišta su bila na nivou od 0,2 odnosno 2,8 odsto, respektivno.

Inflacija i dalje daleko iznad Fed-ovog cilja od dva odsto

Izvor: Semafor

Isključivši volatilne cene hrane i energenata, bazna inflacija je porasla 0,3 odsto mesečno i 3,1 odsto godišnje, u odnosu na konsenzus 0,3 i 3,0 odsto, respektivno. Godišnji nivo bazne inflacije je najviši od februara ove godine, dok je mesečno povećanje najviše od januara.

Nedelju dana ranije objavljen slabiji izveštaj sa tržišta rada i izostanak neprijatnih iznenađenja na polju inflacije drastično su povećali izglede za pad kamate Fed-a ne samo u septembru, što je i bilo prilično izvesno, već i u sledećem mesecu. Međutim, izveštaj o proizvođačkim cenama koji je stigao kasnije tokom sedmice ublažio je optimizam ulagača u pogledu pada kamata. Indeks proizvođačkih cena skočio je na mesečnom nivou 0,9 odsto u odnosu na konsenzus od 0,2 odsto, što predstavlja najveći mesečni skok od juna 2022. godine.

Nakon ovog izveštaja, investitori i dalje sa visokom verovatnoćom od oko 85 procenata očekuju smanjenje kamate Fed-a od 25 baznih poena na zasedanju u septembru, dok su šanse da usledi novo smanjenje u oktobru porasle na neznatno preko 50 procenata. Fed kamatu drži nepromenjenu od decembra prošle godine, a kao glavni razlog opreznog pristupa ova centralna banka navela je moguće negativne efekte carina na rast cena.

Tramp „carini“ prihode od prodaje čipova u Kini – Na korporativnom nivou u centru pažnje investitora bio je novi iskorak američke administracije u smeru ostvarenje proklamovanih ciljeva.

Američki predsednik Tramp potvrdio je medijske navode da će američki dizajneri čipova, NVIDIA i AMD, plaćati američkoj državi globu od 15 procenata na ime prihoda u Kini, nakon što im je ponovo omogućeno plasiranje manje naprednih čipova na tom tržištu.

Uprkos problemima u Kini AMD i NVIDIA sa odličnim prinosom u 2025. 

Izvor: Seeking Alpha

Obe ove kompanije napravile su otpise u svojim bilansima nakon što su se pojavile nepremostive barijere za nastup na kineskom tržištu, koje je u maju NVIDIA okarakterisala kao „faktički zatvoreno“. NVIDIA je očekivala da će ostvariti prihode u julskom kvartalu od osam milijardi dolara pre nego što je prodaja stopirana.

I dok američka administracija sankcije prema Kini obrazlaže pretnjom po nacionalnu bezbednost, prvi čovek NVIDIA-e Huang ponovio je da bi bilo bolje ako bi kineski AI developeri koristili američku tehnologiju, te da bi uskraćivanje pristupa čipovima ove kompanije zapravo podstaklo kinesku industriju da se razvija i sustiže SAD.

Hoće li država postati suvlasnik Intela? – Američka država mogla bi da postane suvlasnik proizvođača čipova, Intel, u cilju ostvarenja državne agende koja nastoji da vrati proizvodnju tehnoloških kompanija u SAD.

Ova medijska špekulacija nastala je prošle sedmice nakon susreta Trampa i čelnika Intela, Tana, ali nije zvanično potvrđena ni sa jedne strane. Američka administracija nastoji da iznađe načine kako bi povećala udeo ove zemlje u proizvodnji čipova, a Intel se uprkos ogromnim problemima i dalje najbolje kotira kao izazivač neprikosnovenom tajvanskom TSM-u.

Međutim, Intel je bio poprilično neuspešan proteklih godina u naporima da izazove dominantne azijske proizvođače čipova. Ova kompanija je u poslednje tri godine izgubila 40 milijardi dolara u gotovinskom toku, uprkos državnoj pomoći od oko osam milijardi dolara. I ove godine se očekuje negativan novčani tok od oko sedam milijardi dolara nakon što ni najnovija proizvodna tehnologija kompanije (18A) nije oduševila dizajnere čipova i uglavnom će biti namenjena za interne svrhe.

Prihodi Intela i TSM-a u suprotnim smerovima (u mlrd USD)

Izvor: WSJ

Intel godinama hoda po ivici da konačno odustane od proizvodnje čipova pa bi intervencija američke administracije mogla biti ključna da se i dalje zadrži u ovom poslu. Tramp bi svojom ucenjivačkom politikom mogao prilično lako obezbediti kupce Intelu no ostaje veliko pitanje da li bi to uopšte pomoglo konkurentnosti SAD na tržištu čipova ili bi samo napravilo štetu.

Akcije Intela svakako su se oporavile prošle sedmice 23 odsto, ali su u zadnjih pet godina u minusu 50 procenata.