Volstrit neutralisao minus s početka septembra

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 9-13. septembar, 2024. 

Nakon što je u prethodnoj sedmici američko tržište akcija registrovalo najveći pad u tekućoj godini, proteklih pet trgovačkih dana donelo je istu takvu pozitivnu promenu. Sentiment tržišta podstaknut povoljnim izveštajem o inflaciji i očekivanom smanjenju kamata vratio je ponovo tržište tamo gde se i nalazilo krajem avgusta pre početka velike korekcije. Indeks S&P 500 skočio je u sedmici četiri odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, dobio na vrednosti skoro šest procenata.

Bazna inflacija i dalje sporo popušta – Američka inflacija u avgustu spustila se na najniži nivo od februara 2021. godine, dok je bazna inflacija došla nešto iznad tržišnih prognoza. Indeks potrošačkih cena na mesečnom nivou porastao je 0,2 odsto dok je godišnja inflacija usporila sa julskih 2,9 na 2,5 odsto, što je bilo niže od konsenzusa od 2,6 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energenata, porasla je 0,3 odsto, više od očekivanih 0,2 odsto, dok je na godišnjem nivou stigla na 3,2 odsto. Gledajući strukturu inflacije, trošak stanovanja koji čini trećinu indeksa porastao je 0,5 odsto i činio je oko 70 odsto povećanja bazne inflacije. Na godišnjem nivou ovi troškovi su skočili 5,2 odsto. Cene hrane su porasle 0,1 odsto, dok su troškovi energenata pali 0,8 odsto. Nakon izveštaja o inflaciji nije se ništa promenilo u pogledu i ranije prisutnog verovanja o obaranju kamata na septembarskom zasedanju Fed-a. No, kako se sedmica približavala kraju sve više su rasle šanse i za oštrije smanjenja kamata od 50 baznih poena. Tako se pred prvo smanjenje kamata Fed-a još od početka pandemije u martu 2020. investitori nalaze raspolućeni sa gotovo identičnim šansama za scenario pada kamate od 25 i 50 baznih poena.

ECB ponovo snizila kamate – Evropska centralna banka (ECB) je očekivano po drugi put smanjila kamate za 25 baznih poena u situaciji anemičnog rasta privrede evrozone na koji su uticali pre svega slabiji izvoz ovog ekonomskog i političkog bloka, u velikoj meri skopčan sa nepovoljnim geopolitičkim prilikama. Inflacija u evrozoni spustila se nadomak targeta ECB-a od dva odsto, te je ostalo samo pitanje šta će u pogledu kamata ova centralna banka uraditi na narednim zasedanjima do kraja godine. Savet ECB-a je naveo u saopštenju da se „ne obavezuje unapred na određenu trajektoriju kamata“, ponovivši raniji stav da će pristup da se zauzima od sastanka do sastanaka i da će zavisiti od predstojećih makro podataka. Osim obnarodovanog smanjenja kamata, ECB je ovaj put smanjila i prognozu privrednog rasta evrozone u tekućoj godini. Usled očekivane slabije domaće tražnje u narednih nekoliko kvartala, ECB sada očekuje rast privrede evrozone u tekućoj godini od 0,8 odsto u odnosu na ranije prognoziranih 0,9 odsto. Time je nastavljen višegodišnji trend sporijeg rasta evrozone u odnosu na američku privredu koja će ove godine uknjižiti skoro tri puta veći rast.

Nova regulacija američkih banaka – Protekle sedmice Fed je izašao sa ublaženim predlogom za nove kapitalne zahteve američkih banaka, koje su listom zabeležile pad akcija. Novi predlog predviđa povećanje kapitala za velike banke, kao što su JPMorgan Chase i Bank of America, ukupno za devet odsto, što je za polovinu manje u odnosu na prvobitni plan koji je predviđao povećanje kapitala za oko 19 odsto. Banke sa aktivom između 100 i 250 milijardi dolara, koje su u početku bile planirane za primenu strožih standarda najvećih banaka, takođe više neće biti predmet povećanja — osim zahteva da priznaju nerealizovane dobitke i gubitke u portfeljima hartija od vrednosti u regulatornom kapitalu. Ovo je veliki preokret nakon niza propasti regionalnih banaka prošle godine koji je pokrenula Silicon Valley Bank. Ovaj predlog nove regulative banaka biće otvoren za komentare 60 dana, a banke će imati pripremni period od godinu dana pre početka primene, a zatim će postojati i period postepenog uvođenja za sve odredbe. Prethodni predlog je odlagan usled zabrinutosti da bi povećao troškove mnogih bankarskih usluga, od stambenih kredita i kreditiranja malih preduzeća do trgovanja, što bi moglo povećati troškove privredne aktivnosti.