Volstrit prekinuo najduži silazni trend od 1948.

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  5-9. jun, 2023. 

Akcije na Volstritu zabeležile su protekle sedmice lagane dobitke manje od pola procenta mereno najvažnijim berzanskim pokazateljima. Ono što je značajnije, reperni indeks tržišta, S&P 500, okončao je prošle nedelje silazni trend koji je trajao 248 dana. Tačno u četvrtak ovaj berzanski pokazatelj uknjižio je dobitak veći od 20 procenata u odnosu na najnižu tačku postignutu početkom oktobra prošle godine.

Okončan silazni trend tržišta – Istorija govori da je indeks S&P 500 u periodu od godinu dana nakon rasta od 20 procenata ostvarivao u proseku značajne dobitke (oko 17 procenata). Koliko će trajati i kakvog inteziteta će biti novi uzlazni trend, pitanje je na koji će istorija teško dati odgovor već će u prvoj meri zavisiti od jačine aktuelnih recesionih pritisaka i načina na koji će se globalna privreda snaći u ambijentu visokih kamata. No, rast ovog indeksa u tekućoj godini bio je sve samo ne sektorski uravnotežen s obzirom da su ovogodišnji oporavak listom nosile najveće tehnološke kompanije, među kojima su prednjačile one koje imaju bliskog dodira sa najaktuelnijom temom veštačke inteligencije, u potpunosti su nosile rast tržišta. Ova korpa akcija (NVIDIA, Tesla, Meta, Apple, Microsoft, Alphabet i Amazon) registrovala je rast od 53 procenta u odnosu na skok indeksa S&P 500 od 11 procenata i faktički nulti rast preostale 493 kompanije.

Evrozona i zvanično u recesiji – Nakon što je nedavno nemačka privreda i zvanično upala u recesiju pošto je zabeležila dva uzastopna kvartala negativnog rasta, identičan scenario desio se i sa privredom evrozone. Eurostat je objavio da je BDP ovog ekonomskog i političkog bloka pao 0,1 odsto u periodu januar-mart, nakon što je inicijalna objava sugerisala rast istim ovim intezitetom. Kako je identičnu negativnu stopu ova privreda zabeležila u četvrtom tromesečju prošle godine stekli su se uslovi za proglašavanje tehničke recesije premda je ona došla u mnogo blažem obliku od većine prognoza s jeseni prošle godine. Ove sedmice zaseda Evropska centralna banka (ECB) koja bi prema prognozama, uprkos ovom usporavanju privredne aktivnosti, trebalo ponovo da podigne ključnu kamatu za 25 baznih poena.

Kineski privredni podaci nastavili da tonu – Nakon što je kineska privreda zabeležila snažan rast u prvom tromesečju nakon ukidanja svih pandemijskih mera, proteklih sedmica uglavnom dolaze podaci koji povećavaju skepsu ulagača oko brzine oporavka ove druge po veličini svetske privrede. Majski izvoz pao je 7,5 odsto na godišnjem nivou, znatno iznad očekivane blage korekcije od 0,4 odsto. Uvoz je opao 4,5 odsto, bolje od prognoziranog smanjenja od 8,0 odsto i aprilskog pada od 7,9 odsto. Ovi podaci se uklapaju u rastući broj indikatora koji sugerišu da kineski postpandemijski oporavak gubi na snazi, što bi moglo da podstakne kinesku državu na dodatne podsticaje. Kineska država projektovala je rast privredne aktivnosti u 2023. na oko pet odsto, nakon što je prošle godine promašen cilj i zabeležen skroman rast BDP-a od tri odsto.