NEDELJNI IZVEŠTAJ,  25-29. novembar, 2024. 

Dow Jones  S&P 500 Nasdaq Comp. DAX 40  Shangai Comp.
44.910,65 +1,39% 6.032,40 +1,06%
 19.218,17 +1,13% 19.626,45 +1,57% 3.326,46 +1,81%
         

Skraćena praznična trgovačka sedmica donela je rast tržišta, premda je otpočela oštrom najavom nove američke administracije oko pooštravanja carina. Indeks S&P 500, kao i indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, nedelju su okončali u plusu od 1,1 odsto. Na kraju novembra reperni indeks ovog najznačajnijeg svetskog tržišta akcija uknjižio je rast od 5,7 odsto, što je najveći mesečni skok u tekućoj godini.

Hoće li američke carine sputati globalni rast? – Novoizabrani američki predsednik Tramp najavio je prošle sedmice da će odmah po stupanju na dužnost u januaru uvesti više carine za tri najveća trgovinska partnera SAD – Kanadu, Meksiko i Kinu. Za susede najavio je carinu od po 25 procenata sve dok ove zemlje ne obuzdaju promet droge i migranata koji prelaze granicu, što je, pak, u direktnoj suprotnosti sa trgovinskim sporazumom ovih zemalja koji je usvojen tokom Trampovog prvog mandata i kojim je obezbeđena bescarinska trgovina između tri zemlje. Američko tržište je odrednica za više od 83 odsto izvoza iz Meksika i 75 odsto kanadskog izvoza. Tramp je zapretio i sa „dodatnih 10 odsto carine, iznad svih dodatnih carina“ na uvoz iz Kine. Nije sasvim jasno šta bi to značilo za Kinu, pošto je još ranije obećao da će okončati kineski trgovinski status najpovlašćenije nacije i uvesti carine na kineski uvoz veće od 60 odsto – mnogo više od onih koje su nametnute tokom njegovog prvog mandata. Tokom vikenda pretnje su upućene i članicama BRICS-a da će „suočiti sa carinama od 100 procenata“ ukoliko uvedu svoju valutu koja će zameniti dolar u međunarodnoj trgovini.

Američka makro slika i dalje više nego solidna – Uporedo sa Trampovim disciplinovanjem trgovinskih partnera, američki makro podaci pokazali su optimističku sliku o stanju ove privrede. Američka lična potrošnja, koja čini više od dve trećine privredne aktivnosti, porasla je u oktobru 0,4 odsto na mesečnom nivou, nakon rasta u septembru od 0,6 odsto. U tekućem kvartalu očekuje se rast BDP-a po godišnje prilagođenoj stopi od 2,6 odsto, nakon rasta od 2,8 odsto u prethodnom tromesečju. Kada je u pitanju inflacija, proteklih meseci beleži se slab pomak u njenom obaranju ka cilju Fed-a od dva odsto. Indeks troškova lične potrošnje, koji predstavlja glavnu inflatornu meru koju koristi Fed, porastao je u oktobru 0,2 odsto, identičnom stopom kao i prethodnom mesecu. Kada se isključe volatilne komponente, kao što su hrana i energenti, inflacija je porasla 0,3 odsto mesečno odnosno 2,8 odsto godišnje. Tržište sa verovatnoćom od skoro 70 odsto i dalje očekuje da će Fed u decembru smanjiti kamatu za 25 baznih poena, pre nego što napravi pauzu u januaru. Trenutno se ključna stopa nalazi u rasponu 4,50-4,75 odsto, nakon dva vezana smanjenja od 50 i 25 baznih poena.

Inflacija u evrozoni u skladu sa očekivanjima – Godišnja stopa inflacije u evrozoni u novembru iznosila je 2,3 odsto, u skladu sa očekivanjima, ali iznad oktobarskih 2,0 odsto. Ovo je drugi mesec zaredom kako rastu cene, nakon što je indeks u septembru pao na 1,7 odsto. Ovaj trend, istina, bio je očekivan nakon što su iščezli deflatorni efekti cena energenata. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene energenata, hrane, alkohola i cigareta, zadržala se i treći mesec zaredom na nivou od 2,7 odsto. Bazna inflacija i dalje stoji visoko pre svega usled inflacije usluga koje su popustile tek na 3,9 odsto sa 4,0 odsto iz prethodnog meseca. Tržište očekuje da će Evropska centralna banka (ECB) i u decembru kamate oboriti za 25 baznih poena, što bi bilo četvrto smanjenje kamate u ovoj godini. Evropsko tržište akcija, merenom indeksom STOXX, blago je poraslo prošle sedmice dok od početka godine beleži pozitivan prinos od oko sedam odsto. Prinos na nemačke 10-ogodišnje obveznice nastavio je silazni trend prošle sedmice, spustivši se ispod nivoa od 2,10 odsto, dok je početkom novembra iznosio 2,40 procenata.