Volstrit u prvom tromesečju skočio preko 10%

NEDELJNI IZVEŠTAJ, 25-29. mart, 2024. 

Skraćena trgovačka sedmica donela je nastavak rasta tržišta, istina nešto umerenijim intezitetom. Indeks S&P 500 dodao je na vrednosti 0,4 odsto, te se prinos ove indeksne korpe od početka godine popeo na 10,2 procenta. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pretrpeo je neznatnu negativnu promenu dok je od početka godine u plusu oko devet procenata.

Najjači 1Q u poslednjih pet godina – Odličan učinak tržišta akcija u 1Q vođen je optimizmom investitora oko rasta ekonomije i očekivanog smanjenja kamata, te nastavkom pomame ulagača za poslovnim šansama koje se otvaraju sa primenom veštačke inteligencije. Ulagači sada još čvršće veruju da će američka privreda zabeležiti „blago prizemljenje“ odnosno da će inflacija oslabiti dok će ekonomija izbeći oštar pad aktivnosti. Snažan rast indeksa akcija desio se uprkos rastu prinosa na državne obveznice, s obzirom da su prinosi na američke 10-ogodišnje obveznice porasli sa 3,86 odsto na početku godine na trenutnih 4,21 odsto. Optimizam investitora se proširio i van tehnološkog sektora, pre svega usled očekivanog pada kamata Fed-a i povoljnog raspleta u vezi sa smanjivanjem inflacije. Budući PE racio popeo se na 21x što je njegov najviši nivo u više od poslednje dve godine. Najbolji sektor u periodu januar-mart sa prinosom od 15,6 odsto bile su komunikacione usluge, sledi energetika sa 12,7 odsto, te tehnologija sa 12,5 odsto. Na dnu liste su sektor proizvođača neesencijalne robe (rast od 4,8 odsto), komunalnih usluga (3,6 odsto) i nekretninski sektor koji je jedini zabeležio negativni prinos (pad od 1,4 odsto).

Indeks troškova lične potrošnje nije iznenadio – Kraj prvog tromesečja nije doneo mnogo uzbuđenja na makroekonomskom polju, niti je bilo važnijih korporativnih objava. U petak, kada su tržišta bila zatvorena zbog praznika, objavljen je februarski indeks troškova lične potrošnje koji je bio u skladu sa očekivanjima od 0,3 odsto. Ovaj pokazatelj koji predstavlja ključnu meru kretanja inflacije u očima Fed-a usporio je sa januarskih 0,4 odsto, dok je na godišnjem nivou bio 2,8 odsto, takođe u skladu sa konsenzusom. Uključujući i volatilne stavke, poput hrane i energenata, indeks je porastao 0,3 odsto mesečno i 2,5 odsto u odnosu na februar prošle godine, u poređenju sa očekivanih 0,4 odnosno 2,5 odsto, respektivno. Rastući troškovi energenata sa 2,3 odsto doprineli su rastu opšteg indeksa, dok je hrana doprinela sa 0,1 odsto. Inflacioni pritisci su došli više sa strane roba, koje su porasle 0,5 odsto, u poređenju sa uslugama koje su poskupele 0,3 odsto. To je u suprotnosti sa prošlom godinom kada su usluge porasle 3,8 odsto, dok je roba poskupela 0,2 odsto. Ova objava verovatno neće mnogo promeniti očekivanja investitora koji se i dalje nadaju smanjenju kamata od 75 baznih poena u 2024. godini i koje bi trebalo da otpočne u junu.

Ima li pilota u Boeing-u? – Američki proizvođač letelica, Boeing, najavio je protekle sedmice da će predsednik kompanije napustiti čelno mesto u firmi do kraja godine, dok je nekoliko drugih rukovodilaca momentalno podnelo ostavke. Boeing, koji se godinama suočava sa raznovrsnim problemima, od januara se nalazi pod intezivnim kritikama regulatora i javnosti nakon što su u letu sa modela 737 Max 9 otpala vrata. Nakon ovog incidenta američki regulator, Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA), prizemljio je ove avione na nekoliko sedmica, zabranio kompaniji povećanje proizvodnje i naredio joj da razvije sveobuvatan program za rešavanje „sistemskih problema kontrole kvaliteta“ u roku od 90 dana. Proizvodnja Boeing-a pala je ispod maksimalnih 38 Max aviona mesečno koje dozvoljava FAA, dok je Ministarstvo pravde pokrenulo je krivičnu istragu o spomenutom incidentu. Velike nevolje po Boeing krenule su 2018-2019. nakon dve fatalne nesreće, dok je pandemija dodatno ugrozila oporavak poslovanja. Akcije Boeing-a u proteklih pet godina su se faktički prepolovile, dok je evropski Airbus u istom periodu u plusu oko 45 procenata.