NEDELJNI IZVEŠTAJ, 25-29. septembar, 2023. 

Dow Jones  S&P 500 Nasdaq Comp. DAX 40  Shangai Comp.
33.507,50 -1,35% 4.288,05 -0,74% 13.219,32 +0,06% 15.386,58 -1,10% 3.110,48 -0,70%
         

I ovaj septembar je potvrdio tradicionalnu lošu karmu za investitore u tom mesecu. Indeks S&P 500 izgubio je na vrednosti skoro pet odsto, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, tradicionalno osetljiviji na ambijent visokih kamata oslabio skoro šest odsto. Povoljniji podaci o inflaciji i kvartalni izveštaj NIKE-a nisu previše doprineli da se ovaj sentiment promeni pa je i prošlu sedmicu indeks S&P 500 završio u minusu 0,7 odsto, dok je Nasdaq ostao oko nule.

Može li niža inflacija zaustaviti rast kamata? – Indeks lične potrošnje, koga Fed smatra ključnim indikatorom inflacije, porastao je 0,1 odsto na mesečnom nivou izuzimajući hranu i energente, ispod konsenzusa od 0,2 odsto, dok je u odnosu na prošlu godinu iznosio 3,9 odsto. Na mesečnom nivou ovo je bilo najsporije povećanje od novembra 2020. godine. Uključujući hranu i energente, inflacija je porasla 0,4 odsto na mesečnom nivou odnosno 3,5 odsto godišnje. Kao što je poznato, Fed kao i većina ostalih centralnih banaka cilja inflaciju od dva odsto, a indeks troškova lične potrošnje na ovom nivou se poslednji put nalazio u februaru 2021. godine. Fed je u septembru pauzirao sa podizanjem kamata, a verovatnoća još jednog očekivanog povećanja do kraja godine smanjena je nakon objave izveštaja. Sada je verovatnoća za novi rast kamata u novembru pala sa 27,5 na 15 odsto odnosno za decembarsko povećanje sa 42 na 31 odsto.

Inflacija u evrozoni najniža u dve godine – Godišnja inflacija u evrozoni pala je najniži nivo u poslednje skoro dve godine, pokazuju preliminarni podaci. Septembarska inflacija pala je na 4,3 odsto sa avgustovskih 5,2 odsto, dok je na mesečnom nivou pala sa 0,5 na 0,3 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene energenata, hrane, alkohola i cigareta, pala je na 4,5 odsto sa 5,3 odsto u avgustu. Evropska centralna banka (ECB) na septembarskom zasedanju podigla je ključnu kamatu na četiri odsto, ali je i signalizirala da bi ovo mogao biti dovoljan nivo da se inflacija na srednji rok obori u ciljani raspon. ECB očekuje da prosečna inflacija ove godine bude 5,6 odsto, potom 3,2 odsto u 2024. godini, te 2,1 odsto u 2025. godini.

NIKE vratio poverenje investitora – Objava kvartalnih rezultata vratila je poljuljano poverenje investitora u najvećeg svetskog proizvođača sportske opreme, NIKE. Ova kompanija je u fiskalnom prvom kvartalu ostvarila skroman rast prihoda od dva odsto i pretrpela pad prodaje na nacionalnom tržištu, ali je zabeležila profit iznad očekivanja i popravila bruto marginu treći kvartal zaredom. Kompanija u narednom periodu očekuje manji obim rasprodaja nakon nekoliko kvartala tokom kojim je morala da prodaje robu ispod cene s obzirom na prekomerni nivo zaliha. Čelnici kompanije su iskazali uverenost u „otpornost potrošača“ s obzirom da je i „dalje potražnja za brendovima i proizvodima kompanije veoma, veoma jaka“. Akcije NIKE-a skočile su u petak skoro sedam procenata, a veliki rast su zabeležile i druge kompanije iz oblasti maloprodaje.