Evropska centralna banka (ECB) na zasedanju u četvrtak smanjila je ključnu kamatnu stopu na 3,25 odsto, što je treće ovogodišnje smanjenje za četvrtinu procentnog poena.

Ova odluka bila je u potpunosti očekivana nakon što  su monetarne vlasti ovog ekonomskog i političkog bloka označile smanjene inflacione rizike i slabljenje izgleda za privredni rast.

U saopštenju nakon odluke, monetarni savet ECB-a ocenio je da je proces dezinflacije „na dobrom putu“, što je njegova najoptimističnija izjava u tekućem ciklusu obaranja kamata.

Inflacija u evrozoni ispod 2% prvi put od sredine 2021. godine 

Izvor: CNBC

Septembarska inflacija u evrozoni oslabila je na 1,8 odsto, ispod srednjoročnog targeta ECB-a od dva odsto. ECB je ponovila prognozu da će inflacija „rasti u narednim mesecima, pre nego što padne na ciljani nivo u toku sledeće godine“.

Ovo je prvi put da je ECB smanjila stope na vezanim sastancima od decembra 2011. godine. Tržište trenutno projektuje nastavak trenda smanjenja ključne kamate koja bi do kraja 2025. godine mogla da padne na nivo od dva odsto.

Na ovakvu odluku ECB-a uticala je svakako i ekonomska situacija u evrozoni koja je dovela do toga da je centralna banka smanjila izglede za rast u tekućoj godini sa 0,9 na 0,8 odsto. Neke od najvećih članica evrozone suočavaju se sa velikim problemima, uključujući slab industrijski sektor u Nemačkoj, najavljeni projekat fiskalne konsolidacije u Francuskoj i generalno slabe pokazatelje sentimenta.

Na konferenciji za novinare čelnica ECB-a Lagar rekla je da se ova centralna banka, uprkos uočavanju više pozitivnih indikatora, uključujući popuštanje pritisaka troškova rada što je bila glavna briga za donosioce monetarne politike, „ne obavezuje na unapred određeni put smanjenja kamate“. Ona je napomenula da je Odbor „odlučan da se obezbedi povratak inflacije na target od dva odsto na vreme“ i da će stope ostati restriktivne koliko god je potrebno da se to ostvari.

Evro je nastavio trend slabljenja u odnosu na dolar, spustivši se nadomak nivoa od 1,08 u odnosu na američku valutu. Prinos na nemačke 10-ogodišnje obveznice oporavio se na 2,20 odsto, dok je evropski indeks akcija STOXX porastao 0,8 odsto i od početka godine je u plusu nepunih 10 procenata.

Izvor: CNBC, Momentum