Evropska centralna banka (ECB) saopštila je u četvrtak da je povećala ključnu kamatu za dodatnih 50 baznih poena, signalizirajući takođe da je spremna da obezbedi bankama likvidnost ukoliko bude potrebno.

ECB je faktički od prošlog zasedanja bila čvrsta u stavu da će na martovskom zasedanju kamate biti podignute za 50 baznih poena, s obzirom da se inflacija nalazi daleko iznad ciljanog nivoa ECB-a. Preliminarni podaci govore da je februarska inflacija u evrozoni dostigla 8,5 odsto, iznad targeta ECB-a od dva procenta.

Međutim, velika previranja u bankarskom sektoru proteklih dana donela su špekulacije da bi centralna banka možda mogla biti odvraćena od intenzivnog ciklusa dizanja kamata u situaciji prenapregnutog finansijskog sistema.

U saopštenju ECB-a navodi se da je Savet odlučio da se povećaju tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena „s obzirom da se predviđa da će inflacija u dugom periodu ostati previsoka“. Tako je depozitna stopa dostigla nivo od 3,0 odsto nakon što je sredinom prošle godine bila na nivou od -0,5 odsto.

Međutim, saopštenje ECB-a nije ponudilo naznake o daljem kretanju kamata, uprkos činjenici da su mnogi članovi Saveta iskazivali stavove da su potrebni dodatni veliki koraci u borbi sa inflacijom.

Ciklus dizanja kamata među zapadnim centralnim bankama u punoj snazi

Izvor: Reuters

Kada je u pitanju aktuelna situacija sa bankarskim sektorom, ECB je navela da „prati trenutne tržišne tenzije i spremna je da reaguje po potrebi kako bi se očuvala stabilnost cena i finansijska stabilnost u evrozoni. Bankarski sektor evrozone je otporan, sa jakom pozicijom kapitala i likvidnosti.“

Predsednica ECB-a, Lagar, na konferenciji za medije rekla je da je „bankarski sektor sada u mnogo, mnogo boljoj poziciji nego što je bio 2008. godine, pozivajući se na poboljšane pozicije kapitala i likvidnosti u odnosu na finansijsku krizu od pre 15 godina“.

ECB je u saopštenju takođe revidirala naniže inflatorna očekivanja. Sada u tekućoj godini očekuje prosečnu inflaciju od 5,3 odsto odnosno 2,9 odsto u narednoj godini. U decembru, ECB je očekivala inflaciju u 2023. od 6,3 odsto i 3,4 odsto u 2024. godini.

Kada je u pitanju privredni rast evrozone, podignuta su očekivanja za 2023. godinu sa decembarskih 0,5 na 1,0 odsto, odnosno za 2024. godinu snižena sa 1,9 na 1,6 odsto.

Nakon velikog pada u odnosu na dolar u sredu, evro se nakon saopštenja i konferencije za štampu ECB-a tek neznatno oporavio na 1,061 dolar, dok je evropski indeks akcija Euro STOXX50 skočio dva odsto.

Izvor: CNBC, Momentum