Evropska centralna banka (ECB) smanjila je u četvrtak ključnu kamatu po četvrti put ove godine, što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišta koje vidi nastavak ovog trenda i naredne godine.

Depozitna stopa ECB-a smanjena je na 3,0 odsto u odnosu na maksimalnih 4,0 odsto gde se nalazila od septembra 2023. do juna ove godine kada je otpočeo ciklus smanjenja kamata.

ECB je u saopštenju ponovila da je neophodno da se „ključna kamatna stopa drži koliko je god potrebno restriktivnom“, što investitori vide kao signal nastavka mekše monetarne politike.

Nastavljen trend spuštanja depozitne stope za po 25bp

Izvor: FT

ECB je smanjila očekivanja inflacije u evrozoni u tekućoj godini sa 2,5 na 2,4 odsto odnosno sa 2,2 na 2,1 odsto u 2025. godini. Takođe, privredni rast u evrozoni ove godine je smanjen na 0,7 odsto sa ranije očekivanih 0,8 odsto, dok je projekcija za 2025. spuštena sa 1,3 na 1,1 odsto.

Čelnica ECB-a Lagar izjavila je da su „ostali rizici u pogledu nižeg privrednog rasta“, navodeći „veću napetost u globalnoj trgovini“ i niže potrošačko i poslovno poverenje. Evropa se suočava sa višim carinama od strane nove američke administracije, a Lagar je navela da je njihov uticaj kratkoročno „verovatno neto inflatoran“ dok je ukupan uticaj „neizvestan“ i zavisiće od „intenziteta mera, eventualnog reciprociteta druge strane, preusmeravanje globalne trgovine iz drugih delova sveta“…

Govoreći o jučerašnjoj odluci, Lagar je rekla da je bilo članova monetarnog odbora koji su se zalagali za smanjenje od 50 baznih poena, te da uprkos činjenici da inflacija konvregira prema cilju od dva odsto „inflacija usluga je i dalje visoko, te da je neophodna promena u strukturi inflacije kako bi ECB bila u potpunosti sigurna da dolazi do ciljanog targeta“.

Na jučerašnjem zasedanju nije bilo rasprave o tome gde se očekuje da će biti neutralna depozitna stopa dok tržište očekuje da bi stopa do septembra 2025. godine mogla pasti na nivo od 1,75 odsto.

Evro je juče nastavio višednevni trend slabljenja spustivši se na nivo od 1,046 u odnosu na američki dolar, dok je prinos na nemačke 10-ogodišnje obveznice porastao na 2,19 odsto.

Izvor: CNBC, Momentum