Januarsko zasedanje američke centralne banke očekivano nije dovelo do promene ključne kamate, ali ocena Fed da je malo verovatno smanjenje kamata u martu razočarala je investitore i dovela do oštrog pada akcija.
Fed je ključnu kamatu zadržao u rasponu 5,25-5,50 procenata gde se nalazi od jula prošle godine, a čelnik ove centralne banke, Pauel, izjavio je da odbor Fed-a verovatno neće biti dovoljno zadovoljan putanjom inflacije do sledećeg sastanka kako bi doneo odluku o smanjenju stope.
„Na osnovu današnjeg sastanka, ne bih rekao da je verovatno da će odbor Fed-a do zasedanja u martu dostići nivo poverenja da zaključi da je mart vreme za donošenje ove odluke. Ali to tek treba da se vidi“, rekao je Pauel.
Fed drži stopu nepromenjenu od jula 2023. godine
U objavljenom saopštenju Fed je načinio nekoliko izmena koje sugerišu da je ova centralna banka skinula sa dnevnog reda dalja povećanja kamatnih stopa, ali još uvek nije spremna za smanjenje.
Pored toga što nije hteo da sugeriše kada će uslediti smanjenje kamata osim da će početi u nekoj tački ove godine, Pauel je takođe odbio da potvrdi da će uslediti serija smanjenja stopa kada Fed načini prvi korak, rekavši da će to „zavisiti od podataka“.
Naredno zasedanje Fed-a je zakazano za 20. mart, a pre današnjeg sastanka verovatnoća za smanjenje kamata stajala je na oko 50 procenata. Nakon saopštenja Fed-a i Pauelovih zapažanja, šansa za smanjenje kamata u martu je pala na 36 odsto.
Privredni rast američke ekonomije proteklih meseci je bio dosta jači nego što su zvaničnici Fed-a očekivali, što je neke od njih učinilo opreznijim u pogledu proglašenja pobede nad inflacijom. Međutim, pritisci na cene i rast plata nastavili su da slabe, što sugeriše da bi inflacija mogla da opadne brže nego što se očekivalo.
Godišnja stopa inflacije, merena baznim indeksom troškova lične potrošnje, pala je u decembru na 2,9 odsto u odnosu na 3,5 odsto u oktobru pre prethodnog zasedanja Fed-a, dok je rast američke privrede u 2023. godini od 2,5 odsto nadmašio ostale najveće ekonomije sveta okupljene u grupu G7. Iako je to početkom prošle godine izgledalo malo verovatno, cilj Fed-a da obori inflaciju bez velikog usporavanja privrede sada se čini dosta realnijim.
Prinosi na američke 10-ogodišnje državne obveznice pali su nakon zasedanja Fed-a na 3,91 odsto, dok su akcije oslabile 1,6 odsto, mereno indeksom S&P 500. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, koji je više osetljiv na kretanje kamata, izgubio je na vrednosti 2,2 odsto.
Izvor: CNBC, Momentum