Američka centralna banka na decembarskom zasedanju očekivano je smanjila kamatu za 25 baznih poena, ali i zauzela oprezan stav u pogledu budućeg smanjenja kamata što je dovelo do prave rasprodaje na tržištu akcija.

Fed je kamatu smanjio na raspon 4,25-4,50 odsto, što je nivo na kojem se nalazila u decembru 2022. godine kada se uveliko zahuktavao ciklus restriktivne politike u cilju borbe sa visokom inflacijom.

I dok oko ove odluke nije bilo nikakve dileme, velike turbulencije na tržištu donela je najava monetarnog odbora Fed-a da će u 2025. godini uslediti dva smanjenja kamata, što se vidi iz individualnih projekcija članova (dot-plot). Poslednji put kada su ove indikacije objavljene u septembru, očekivana su četiri smanjenja kamate u narednoj godini.

Stopa oborena za 100bp otkada je Fed otpočeo ciklus smanjenja kamata

Izvor: CNBC

Gledajući na nešto duži rok, članovi odbora očekuju dva smanjenja u 2026. godini i još jedno u 2027. od po 25 baznih poena. Dugoročno posmatrano, terminalna (neutralna) stopa se prognozira na nivou od 3,0%, što je 10 baznih poena više u odnosu na septembarsku procenu.

Čelnik Fed-a Pauel izjavio je da je „današnjom akcijom stopa smanjena za pun procentni poen u odnosu na njen vrhunac, te da je sada politika znatno manje restriktivna“, dodavši da „zbog toga možemo biti oprezniji dok razmatramo dalja prilagođavanja referentne stope“.

Do smanjenja kamata je došlo iako je odbor povisio svoju projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za celu 2024. na 2,5 odsto, što je za pola procentnog poena više nego u septembru. Međutim, zvaničnici očekuju da će u narednim godinama BDP usporiti na svoju dugoročnu projekciju od 1,8 odsto.

Kada su ostali makroekonomski podaci u pitanju, odbor očekuje stopu nezaposlenosti ove godine na nivou od 4,2 odsto odnosno ukupnu i baznu inflaciju na nivoima od 2,4 i 2,8 odsto, respektivno. Ove projektovane stope inflacije su neznatno višeu odnosu na septembarsku prognozu i dalje iznad targeta Fed-a od 2,0 odsto.

Govoreći o budućoj ekonomskoj politici američke administracije koja bi mogla doneti veće carine, niže poreze i deportaciju radne snage, što su sve inflatorne mere, Pauel je naveo „da će biti potrebno vreme da se napravi veoma pažljiva procena, ali tek kada se vide te politike i kako će biti sprovođene“.

Tržište akcija je nakon saopštenja Fed-a potonulo najviše još od početka avgusta – indeks S&P 500 je pao skoro tri odsto, dok je Nasdaq izgubio na vrednosti 3,6 procenata. Evro se spustio na 1,035 u odnosu na dolar, a prinosi na američke 10-ogodišnje obveznice skočili su na 4,52 odsto dok su se na početku decembra nalazili na nivou od 4,20 odsto.

Izvor: CNBC, Momentum