Američka centralna banka, Fed, prvi put od ranih dana pandemije pristupila je smanjenju kamata, opredelivši se za radikalniju od dve opcije koje su sa sličnim šansama prema očekivanju tržišta bile u igri.
Fed je ključnu kamatu srezao za 50 baznih poena na nivo od 4,75-5,00 procenata, nakon što su i tržište rada i inflacija u proteklom periodu pokazali znakove slabljenja. Ne računajući pandemiju, poslednji put kada se Fed opredelio za ovaj stepen smanjenja desio se tokom globalne finansijske krize 2008. godine. Iako je tržište sa gotovo identičnom verovatnoćom prognoziralo obaranje kamate i za 25 i za 50 poena, Odbor Fed-a je sa ubedljivom većinom od 11-1 doneo spomenutu odluku.
„Odbor Fed-a je stekao veće poverenje da se inflacija kreće prema održivom putu od dva odsto i ocenjuje da su rizici da se ostvare ciljevi u pogledu zaposlenosti i inflacije u potpunosti u ravnoteži“, navodi se u saopštenju Fed-a.
Kada su u pitanju očekivanja Fed-a u pogledu nezaposlenosti, sada se stopa do kraja godine očekuje na nivou od 4,4 odsto u odnosu na junsku projekciju od 4,0 odsto i trenutnih 4,2 odsto. Istovremeno, smanjeni su izgledi u pogledu inflacije na 2,3 odsto sa prethodnih 2,6 odsto. Na strani bazne inflacije Odbor je smanjio ciljani nivo do kraja godine za 0,2 procentna poena na 2,6 odsto.
Očekivanja članova Odbora za monetarnu politiku (srednja tačka raspona ciljane kamate)
Projekcije koje daju članovi Odbora Fed-a (dot-plot) ukazuju da bi do kraja godine moglo da usledi smanjenje za još 50 baznih poena. Ključna kamata do kraja godine očekuje se na nivou od 4,4 odsto što odgovara rasponu od 4,25-4,50 odsto.
Gledajući dugoročnije, članovi Odbora očekuju da kamata u narednoj godini padne za dodatnih 100 baznih poena na 3,4 odsto, dok bi tokom 2026. godine mogla da se spusti na 2,9 odsto, nakon još jednog smanjenja od 50 baznih poena.
Čelnik Fed-a, Pauel, na konferenciji posle saopštavanja odluke rekao je da je „američka privreda u dobrom stanju, da raste solidnom brzinom i da inflacija popušta“. On je ponovio ranije izrečeni stav da „trenutno ne vidi ništa u privredi što bi moglo da sugeriše povišene izglede za recesiju odnosno pad privredne aktivnosti“.
Tržište akcija je dosta fluktuiralo u poslednja dva sata nakon što je obnarodovana odluka. Indeks S&P 500 je dan okončao u blagom minusu nakon je bio u plusu od blizu jedan odsto nakon objave odluke. Prinos na 10-ogodišnje američke obveznice porastao je na 3,71 odsto.
Izvor: CNBC, Momentum