Američka centralna banka, Fed, u skladu sa očekivanjima na majskom zasedanju zadržala je ključnu kamatu nepromenjenu usled nedovoljnog broja dokaza da se inflacija spušta ka zacrtanom cilju.

Fed je zadržao kamatu u rasponu 5,25-5,50 odsto gde se nalazi od jula prošle godine kada je ova centralna banka u borbi sa inflacijom podigla kamate na najviši nivo u poslednjih dvadesetak godina.

U odluci da se kamata zadrži, Odbor je izvestio o „nedostatku daljeg napretka“ u spuštanju inflacije ka srednjoročnom cilju od dva odsto. „Odbor ne očekuje da će biti prikladno da se smanji ciljani raspon dok ne stekne veće uverenje da se inflacija održivo kreće ka nivou od dva odsto“, navodi se u saopštenju.

Kamata Fed-a skoro godinu dana na nepromenjenom nivou 

Izvor: CNBC

Čelnik Fed-a, Pauel, ponovio je ovu ocenu rekavši da je inflacija previše visoka te da „dalji napredak u njenom obaranju nije osiguran i da je put kao tome neizvestan“.

Međutim, investitori su se zadovoljili njegovom ocenom da je „malo verovatno“ da će Fed-ov naredni korak biti podizanje kamata, što je dovelo do rasta tržišta akcija pre nego što su se ti dobici neutralisali do kraja trgovačkog dana.

Monetarni odbor je izvestio da će od juna usporiti brzinu smanjivanja portfelja hartija od vrednosti centralne banke, u okviru programa koji je otpočeo u junu 2022. godine. Fed je mesečno smanjivao obim portfelja trezoraca i hipotekarnih hartija do 95 milijardi dolara mesečno, što je vrednost portfelja smanjilo za 1,5 hiljada milijardi dolara na 7,4 hiljade milijardi dolara.

Po novom planu, trezorci će biti smanjivani (neće biti ponovo kupovani po dospeću) mesečnom stopom od 25 milijardi dolara umesto dosadašnjih 60 milijardi dolara, dok će smanjivanje hipotekarnih hartija ostati u nepromenjenom obimu.

Investitori i dalje sa verovatnoćom nešto većom od 50 procenata očekuju smanjenje kamata u septembru, što će u velikoj meri zavisiti od letošnjeg raspleta privredne aktivnosti, pre svega stanja na tržištu rada.

Američki dolar je blago oslabio prema evru nakon zasedanja, dok je prinos na 10-ogodišnje državne obveznice pao na 4,63 odsto. Glavni indeksi akcija, S&P 500 i Nasdaq, oslabili su za po trećinu procenta.

Izvor: CNBC, Momentum