Visoka inflacija, rat u Ukrajini i zaokret u monetarnoj politici ključnih svetskih centralnih banaka odredili su kretanja na finansijskim tržištima u godini za nama. Tržišta akcija su listom zabeležila oštre korekcije, još gore su prošle dužničke hartije od vrednosti, dok su se retki dobitnici mogli naći na tržištu sirovina.

Globalni indeksi akcija mahom pretrpeli veliki pad u 2022. 

Inflacija se otrgla kontroli – Inflacija je bila ključna reč na finansijskim tržištima protekle godine s obzirom da je dostigla višedecenijske rekordne nivoe od 9,1 odsto u SAD odnosno preko 10 odsto u većini evropskih privreda. Monetarne i fiskalne intervencije za vreme pandemije, kasniji poremećaji u lancima snabdevanja, te odugovlačenje Fed-a i ostalih centralnih banaka da pooštre monetarnu politiku već su početkom godine doveli do zahuktavanja inflacione spirale. Izbijanje rata u Ukrajini i posledični rast cene energenata učinio je neminovnim talas opšteg rasta cena. Centralne banke bile su primorane da otpočnu sa najrigoroznijim monetarnim zatezanjem u poslednjih 40 godina, u nadi da bi usporavanjem ekonomije mogle oboriti i inflaciju.

Američka inflacija najviša u poslednjih 40 godina 

Izvor: Tradingeconomics

Kamate gase inflatorni požar – Ključna kamata američke centralne banke, Fed, dostigla je u decembru raspon od 4,25-4,50 odsto, što je njen najviši nivo od 2007. godine. Decembarskom povećanju od 50 baznih poena prethodila su četiri uzastopna dizanja kamata od 75 baznih poena, što najbolje prikazuje agresivnost čelnika Fed-a u nastojanju da inflaciju spusti na višegodišnji target od dva odsto. Ovaj trend biće nastavljen i u 2023. godini, istina nižim intenzitetom, te investitori očekuju da terminalna stopa dostigne 5,1 odsto (raspon 5,0-5,25 odsto). Istim putem krenula je i Evropska centralna banka (ECB), ali sa znatnim kašnjenjem zbog tradicionalne neefikasnosti ali i očitih problema sa kojima se suočava evrozona. ECB je ključnu kamatu u decembru podigla na nivo od dva odsto, ali i najavila dalje podizanje kamata što bi moglo voditi rastu depozitne stope od preko tri odsto u 2023.

Fed podigao kamate na najviši nivo od 2007. godine

Izvor: Tradingeconomics

Najveći rast dolara od 2015. godine – Agresivna politika Fed-a oličena u podizanju kamata za 425 baznih poena u 2022. donela je dolaru najbolju godinu još od 2015. uprkos slabljenju od sedam procenata u poslednjem kvartalu. Neodlučnost i oklevanje ECB-a u prvoj polovini godine, uporedo sa rasplamsavanjem energetske krize na tlu evrozone, ulila je nepoverenje investitorima u evro koji je na momente pao duboko ispod pariteta u odnosu na dolar. Doprinos jačanju dolara dali su i globalni recesioni pritisci koji su američku valutu ponovo pozicionirali kao sigurno utočište u vremenima neizvesnosti. Skorašnja očekivanja da će centralne banke u narednom periodu ipak ublažiti restriktivnu politiku oslabila su dolar proteklih meseci, smanjivši dobitke prema korpi svetskih valuta na „svega“ osam procenata u 2022. godini.

Naftne kompanije apsolutni dobitnici – Jedina svetla tačka na tržištu akcija bio je energetski sektor, pre svega usled rekordnih cena nafte i gasa, koje su proizveli rat u Ukrajini, sankcije Zapada prema Rusiji, ali i generalno stanje neizvesnosti koje je dominiralo tržištem energenata. Naftne kompanije su u ovom poslovnom ambijentu znatno povećale profitabilnost i uz smanjivanje kapitalnih ulaganja doveli svoje bilanse u najbolje stanje u proteklih najmanje 7-8 godina. Energetski sektor u okviru korpe indeksa S&P 500, skočio je 59 procenata, dok su pojedini njegovi predstavnici beležili rast od preko 80 procenata. Tome je doprinela i generalna politika naftnih kompanija koje su listom kapitalna ulaganja podredile isplatama dividendi i sticanju sopstvenih akcija.

Najveći dobitnici energetskog sektora u 2022. 

Nasdaq i tehnološke akcije najveći gubitnici – Visoka vrednovanja tehnoloških kompanija iz vremena pandemije postala su prilično ranjiva u ambijentu visokih kamatnih stopa kojima se diskontuju njihovi budući novčani tokovi. Ove kompanije se, takođe, smatraju rizičnijim u uslovima ekonomske neizvesnosti pa investitori u takvim vremenima strože valorizuju njihove rezultate i model poslovanja te zahtevaju  niži PE racio. Neki od predstavnika ovog sektora koji su imali dugogodišnji stabilan rast suočili su se ove godine sa problemima koji su doveli do drastičnog pada njihove tržišne kapitalizacije (Tesla – 65 odsto, Meta Platforms -64 odsto, Paypal – 62 odsto). Sektor informacionih tehnologija u okviru indeksa S&P 500 zabeležio je pad od 28,9 odsto, dok su komunikacione usluge u koje spadaju oglašivači poput Alphabet-a i Mete pale preko 40 odsto.

Izvor: Yardeni