Američki indeks potrošačkih cena (CPI) porastao je u maju za 8,6 procenata, što je bilo znatno iznad prethodno podignutih očekivanja od 8,3 odsto. Zabeležena inflacija premašila je rezultate iz marta i aprila od 8,5 i 8,3 odsto i dostigla najviši nivo u poslednjih 40 godina.
Visoka stopa inflacije je posledica upumpavanja novca u ekonomiju i niskih kamatnih stopa kao odgovor na pandemiju. Uticaj poremećenih lanaca snabdevanja, rata na globalnu ponudu sirove nafte, zatvaranja u Kini, i drugih pritisaka na rast operativnih troškova bio je mnogo veći nego što je američka centralna banka, Fed, predviđala.
Ovo je osmi uzastopni mesec u kojem inflacija prevazilazi šest odsto i mere preduzete u ovoj godini (dva puta podizanje ključne kamatne stope) još nisu počele da daju signale stabilnosti ili „sigurnog sletanja“ koje su zagovarane od strane Fed-a, dakle možemo očekivati još radikalnije poteze radi obuzdavanja inflacije.
Bazna inflacije (koja isključuje volatilnije komponente poput cena hrane i energije) porasla je stopom od 6,0 procenata, što je bilo u skladu sa očekivanjima, dok je bila ispod aprilskih 6,2 procenata i martovske rekordne vrednosti od 6,5 procenata.
Majski rast bio je predvođen rastom cena energije od 34,6 odsto i cena namirnica od 11,9 odsto, dok je cena polovnih automobila i kamiona porasla 16,1 odsto. Cena goriva porasla je 16,9 posto u odnosu na prošli mesec dok su cene transporta i skladištenja porasle 1,3 i 0,6 posto, respektivno. Na mesečnom nivou inflacija je porasla 1,0 odsto što je negativan trend u odnosu na prošlomesečni rast od 0,3 odsto.
Čelnici Fed-a imaju težak posao ispred sebe sledeće nedelje na zasedanju kada se u pitanje dovede da li su dovoljne čak i ove najstrožije mere monetarnog zatezanja koje smo videli u prethodnim mesecima.
Izvor: WSJ, Momentum
