Pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima odjeknula je juče snažno svetskim berzama, nakon što su se investitori utrkivali da podrže pobednike i prodaju očekivane gubitnike od njegove pobede.
Indeks S&P 500 je završio dan u plusu od 2,5 odsto, indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, porastao za oko 2,7 odsto, a indeks malih kompanija, Russell 2000, za oko 5,8 odsto.

Akcije Tesle su svakako najveći pojedinačni dobitnik, sa skokom od skoro 15 procenata, nakon što je Mask bio glavni agitator Trampovog novog mandata i jedan od najvećih donatora. Njemu je u novoj administraciji obećana uloga šefa odeljenja za efikasnost nove vlade.

S druge strane, akcije Trampove društvene mreže Trump Media & Technology Group, koje su bile predmet velikih fluktuacija tokom predizborne kampanje, porasle su tek šest procenata, nakon što su u pred-trgovanju bile u plusu 33 odsto.

Akcije američkih banaka snažno su porasle u očekivanju investitora da će pod Trampom kamate ostati na višem nivou duže vreme, te da će njegova administracija zauzeti blaži pristup u regulaciji ovog sektora.

Indeks banaka KBW Nasdaq Bank skočio je 10,7 odsto na najviši nivo od početka 2022. godine. Akcije banaka JPMorgan, Bank of America i Citigroup skočile su 11,7 odsto, 8,4 odsto 8,5 odsto, respektivno. Akcije u investicionim bankama Goldman Sachs i Morgan Stanley skočile su više od 11 odsto, usled verovanja da će niži porezi doneti zamah na tržištu M&A.

Snažan rast akcija američkih banaka nakon pobede Trampa 

Izvor: FT

Ova prognoza podigla je snažno i kompanije koji su glavni igrači na tržištu preuzimanja, Apollo Global i KKR, čije su akcije porasle više od 10 procenata, s obzirom da bi mogli biti među dobitnicima u ubrzanju aktivnosti na tržištu. Blackstone je porastao skoro pet odsto.

Tokom kampanje Tramp dosta se udvarao naftnim kompanijama, obećavajući da će ukinuti veći deo ekološke i klimatske agende njegovog prethodnika što je dovelo do rasta akcija u ovom sektoru. Najveća naftna kompanija, ExxonMobil, porasla je za oko dva procenta, a rival Chevron je skočio 2,8 odsto uprkos tome što je jači dolar uticao na rast cene nafte.

Akcije u vladinim hipotekarnim kompanijama Fannie Mae i Freddie Mac porasle su za više od 37 odsto, na bazi očekivanja bi nova administracija mogla da pokrene potpunu privatizaciju dve grupe koje kupuju većinu hipoteka koje su izdale banke u SAD. Vlada je nacionalizovala obe agencije kao deo njihovog spasavanja tokom finansijske krize 2008. godine, međutim, mnogi hedž fondovi su se kladili da će vlada biti prinuđena da promeni status ovih kompanija nakon što su postale profitabilne.

Akcije privatnih zatvora porasle su na višegodišnje maksimume u očekivanju da će vlada povećati angažovanje privatnih kompanija u ovom sektoru. Geo Group je skočila 42 odsto, a CoreCivic, koji je u sredu objavio odlične kvartalne rezultate, dobio je na vrednosti 29 odsto.

Na strani gubitnika bile su kompanije koje se bave obnovljivom energijom u Evropi, koje su pale usled straha da bi Tramp mogao da ukine poreske olakšice i subvencije koje je davala Bajdenova administracija. Danski Ørsted, koji je najveći svjetski proizvođač vetroelektrana na moru, oslabio je 14,5 odsto, dok je danski proizvođač turbina Vestas pao za više od 13 procenata. Indeks S&P Global Clean Energy, koji prati najveće svetske kompanije zelene energije, pao je oko šest odsto.

Snažne najave protekcionizma Trampa i novih viših carina za trgovinske partnere pogodila je akcije evropskih proizvođača automobila. Tramp je najavio da će uvesti visoke carine za glavne trgovinske partnere – 20 odsto za Evropu i 60 odsto za Kinu. Indeks Stoxx 600 autos and parts index, koji prati auto-sektor, pao je za dve procenta, dok su nemački proizvođači automobila BMW i Mercedes preko šest odsto, a VW 4,3 odsto.

Najveće svetske brodarske kompanije su takođe bile pod pritiskom – danska AP Møller-Maersk je pala za skoro osam procenata, a nemačka Hapag-Lloid za skoro devet procenata. Ovo je direktna posledica strahovanja da bi protekcionizam Trampa i više carine mogli da dovedu do novog trgovinskog rata na relaciji SAD-Kina.

Dolar je juče ojačao skoro dva odsto u odnosu na evro, zlato je palo skoro tri procenta, dok su prinosi na američke 10-ogodišnje državne obveznice porasli na 4,43 odsto.

Izvor: FT, Momentum