Poslovna aktivnost evrozone u oktobru zabeležila je oštar silazni trend, intezitetom pada koji, ako se izuzme pandemija, nije viđen još od aprila 2013. godine. Industrija, a posebno sektori koji su zavisni od energenata, zabeležila je najoštriji pad, dok je uslužni sektor takođe nastavio da slabi usled aktuelnog rasta troškova života i generalne ekonomske neizvesnosti.
Kompozitni PMI pokazatelj evrozone spustio se na 47,1 sa septembarskih 48,1 poen i bio je ispod očekivanja od 47,5. Ovi fleš podaci ukazuju na pad BDP-a evrozone četvrti mesec zaredom.
Pogoršanje poslovne aktivnosti naročito je izraženo u proizvodnom sektoru koji je peti mesec u nizu zabeležio pad stopama koje, ne računajući pandemiju, nisu zabeležene još krize javnog duga 2012. godine. PMI uslužnog sektora bio je u skladu sa očekivanjima od 48,2 u odnosu na septembarskih 48,8 poena, što je 20-omesečni minimum ovog pokazatelja. Proizvodni PMI spustio se na 46,6 sa septembarskih 48,4 poena, što je njegova najniža vrednost u poslednjih 29 meseci.
S&P Global-ovi rezultati poslovne aktivnosti u evrozoni
Kada su u pitanju pokazatelji koji govore o očekivanjima, nema najava poboljšanja. Nove narudžbine za robu i usluge pale su četvrti mesec zaredom, dok su samo industrijske nardužbine, mimo pandemije, zabeležile najveći pad od aprila 2009. godine. Pad novih poslova u uslužnom sektoru bio najveći od juna 2013. Nivo ugovorenih poslova pao je i četvrti mesec zaradom, posebno u industrijskom sektoru. Kada je u pitanju tržište rada, primetno je usporavanje rasta i izvesno je da je da će u narednom periodu dati manji doprinos ličnoj potrošnji.
Nemačka je zabeležila pad privredne aktivnosti na najniži nivo od maja 2020. godine, a ako se isključi pandemija vrednost kompozitnog PMI pokazatelja od 44,1 (u septembru 45,7) je najniža od juna 2009. godine. Kada je u pitanju francuska privreda, kompozitni PMI je bio na nivou od 50,0 u odnosu na 51,2 u septembru, što je prvi put od marta 2021. godine da ova ekonomija ne beleži mesečni rast.
Izvor: S&P Global, Momentum